Diplomata osumnjičen da je ruski špijun je kandidat za šefa Misije OEBS u Srbiji

Iordanidi (55) jedan je od 20 ruskih diplomata koji su tiho napustili Brisel 2023. godine zbog optužbi belgijske Državne bezbednosne službe (VSSE) da su špijuni koji rade pod diplomatskim pokrićem, navodi RSE.

Spisak diplomata su sastavili belgijski obaveštajni izvori što je naknadno potvrđeno od tri zapadna obaveštajna izvora u zajedničkom istraživanju RSE, briselskog informativnog portala EUobzerver (EUObserver) belgijskog dnevnog lista De Morgen, belgijskog nedeljnika Humo i francuskog dnevnog lista Mond (Le Monde).

Jedan obaveštajni izvor nazvao je čistku špijuna "prilikom da se isprazni fioka" nakon što je pokrenuta potpuna invazija Rusije na Ukrajinu u februaru 2022.

Dok belgijska vlada ne objavljuje spiskove akreditovanih diplomata u zemlji, a ruska diplomatska misija u Briselu ne objavljuje imena svog osoblja, RSE je nezavisno potvrdio prisustvo nekoliko proteranih ruskih diplomata u Belgiji 2023. godine.

Ruske diplomate, koji do sada nisu bili javno identifikovani, na listi su navedeni kao povezani sa ruskom Spoljnom obaveštajnom službom (SVR) ili njenom vojnom obaveštajnom direkcijom, poznatom kao GRU.

Iordanidi, kojeg je belgijska obaveštajna lista identifikovala kao povezanog sa SVR-om, jedini je diplomata među tih 20 koji nije proglašen personom non grata, navodi jedan od izvora. On je naveo da je Rusija povukla Iordanidija, nakon što je Belgija saopštila da će ga proglasiti personom non grata, ukoliko ga Moskva ne povuče.

Moskva pokušava da Iordanidija vrati u OEBS

Sada Moskva pokušava da Iordanidija vrati u OEBS, multilateralnu organizaciju sa sedištem u Beču, koja je do ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine igrala ključnu ulogu u praćenju ruske agresije u Ukrajini i pokušajima posredovanja između Moskve i Kijeva.

Iordanidi je naveden kao jedan od osam kandidata za šefa OEBS misije u Srbiji nakon isteka roka za podnošenje prijava 1. decembra 2024. godine, pokazuje dokument do kojeg je došao RSE.

Rusija ga je takođe nominovala za šefa OEBS-ove programske kancelarije u glavnom gradu Kirgistana, Biškeku, kao i za istu poziciju u glavnom gradu Kazahstana, Astani.

OEBS je u izjavi putem i-mejla naveo da je proces zapošljavanja za sve tri pozicije i dalje u toku i da ne mogu komentarisati proces, pozivajući se na poverljivost.

Odluku o postavljenju donosi predsedavajući OEBS-a – trenutno finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen, u konsultaciji sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima OEBS-a i zemljama domaćinima odgovarajućih misija, rekla je portparolka OEBS-a Aleksandra Tejlor.

"Pratimo rigorozan proces regrutacije za sve naše pozicije u OEBS-u," rekla je Tejlor.

Zapadni zvaničnici i vlade optužili su Moskvu da deluje kao saboter u OEBS-u i da zloupotrebljava konsenzualni politički sistem organizacije, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini, najvećim i najkrvavijim sukobom u Evropi od Drugog svetskog rata.

Rusija je kritikovala OEBS tvrdeći da se "reformiše kako bi postao produžetak NATO i EU".

Nakon istraga RSE o sumnjivom uticaju ruske obaveštajne službe u OEBS-u, Parlamentarna skupština ove organizacije, koja održava dijalog među državama članicama, pozvala je rukovodstvo OEBS-a "da pokrene relevantne rasprave i bezbednosne provere kako bi se organizacija oslobodila ruskog destruktivnog uticaja." Rusija je ranije pojedine diplomate, koje su proterane iz država EU zbog navodne špijunaže, slala u svoju ambasadu u Srbiji, gde je predsednik Aleksandar Vučić nastojao da održi tradicionalno jake veze Beograda sa Moskvom, otkrila je istraga RSE iz marta 2023. godine.

Masovno proterivanje diplomata

Ni Dmitri Iordanidi ni ruska ambasada u Briselu nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, stotine ruskih diplomata proterane su iz Sjedinjenih Američkih Država i zemalja Evropske unije, uključujući one koji su bili stacionirani u ruskoj diplomatskoj misiji u Belgiji i pri EU u Briselu.

Među njima je bio i Aleksandar Studenikin, koji je proteran iz EU zbog "ilegalnih i destruktivnih aktivnosti", ali se ponovo pojavio kao posmatrač OEBS na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji u decembru 2023. godine, otkrila je istraga RSE.

Javni tragovi Iordanidijevog boravka u belgijskoj prestonici bili su minimalni, iako se čini da je tamo stigao u nekom trenutku 2023. godine, u odstupanju od diplomatske karijere koja je do tada bila uglavnom usmerena na Balkan.

Ko je Iordanidi

Javno dostupni podaci pokazuju da je, od 2009. godine, Iordanidi služio kao prvi politički sekretar u ruskoj ambasadi u Sarajevu, a nekoliko godina kasnije kao šef terenskog ureda OEBS u Banjaluci, administrativnom centru Republike Srpske, entiteta Bosne i Hercegovine.

U maju 2013. Iordanidi je sedeo između ruskog predsednika Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova tokom njihovog sastanka sa tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u letnjoj rezidenciji ruskog predsednika u Sočiju. Vučić, koji je tada bio ministar odbrane Srbije i prvi potpredsednik Vlade, takođe je bio prisutan.

Kasnije je postao zamenik šefa Misije OEBS-a u Bosni i Hercegovini u Sarajevu, a čini se da je tu funkciju napustio negde u drugoj polovini 2022. ili početkom 2023. godine.

Izvor iz OEBS-a, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, prisetio se da je Iordanidi napustio Sarajevo i otišao u Belgiju, a jedan od obaveštajnih izvora koje je RFE kontaktirao za potrebe ovog teksta rekao je da je tamo stigao 2023. godine i da je pod pritiskom napustio Belgiju iste godine.

Novinari nisu uspeli da pronađu otvorene izvore koji bi dokazali Iordanidijevo službovanje u ruskoj ambasadi u Briselu tokom njegovog kratkog boravka tamo, što je u oštrom kontrastu sa njegovim vremenom provedenim u OEBS-u u Bosni i Hercegovini, gde je često davao intervjue i pojavljivao se u javnosti.

Veliki deo njegovog ranijeg javnog rada u OEBS-u na Balkanu bio je povezan sa ekološkim pitanjima i promocijom građanskih sloboda.

Procurele baze podataka ruske vlade – uključujući podatke o prebivalištu, vozilima i porezima – koje je pregledao RSE, ne pokazuju jasnu vezu između Iordanidija i ruske obaveštajne službe. Međutim, te veze su pronađene kod drugih Rusa koji su stavljeni na crnu listu u okviru belgijske špijunske čistke u koju je i Iordanidi bio uključen.

Belgijska čistka, prema spisku, rezultirala je proterivanjem ukupno 20 osumnjičenih ruskih špijuna. Prethodno je 48 članova ruskih delegacija proterano iz EU i NATO.

"Belgija želi da održi normalne diplomatske odnose sa Rusijom, ali ne može dozvoliti da se ti odnosi zloupotrebljavaju za špijunažu", rekao je portparol belgijskog Ministarstva spoljnih poslova Pjer Steverlink.

Dok su NATO države kolektivno proterale oko 700 ruskih diplomata – uključujući osumnjičene špijune – od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, zapadni eksperti upozoravaju da se pretnje iz Moskve razvijaju.