Orbanu je bila preko potrebna pobeda, dobio ju je kupovinom NIS-a

Rafinerija nafte i gasa kompanije NIS na obali Dunava u Novom Sadu ponovo je u centru velikog geopolitičkog i energetskog dogovora koji ima snažne političke posledice, ne samo za Srbiju već i za region.

Posle višemesečnih američkih sankcija, obustavljenih isporuka goriva i neizvesnosti oko budućnosti srpske rafinerije, na stolu je konačno dogovor – i to onaj koji, očekivano, nosi i političku i poslovnu težinu, piše Blumberg.

Mađarska kompanija Mol saopštila je da je postigla dogovor sa ruskim energetskim gigantom Gaspromom o uslovima preuzimanja koji bi mađarskoj firmi sa sedištem u Budimpešti omogućili kontrolu nad rafinerijom. Plan predviđa i povećanje udela države Srbije, kao i dodelu dela vlasništva kompaniji Abu Dabi Nešenel Oil Kompani (ADNOC), preneli su novinari Bloomberga Miša Savić i Marton Kašnjik.

Iako još mnogo toga mora da se razjasni – pre svega konačna cena – dogovor zahteva i odobrenje Sjedinjenih Američkih Država, što mu daje dodatnu političku dimenziju. Ipak, Srbija nikada od 2008. godine, kada je Gasprom kupio NIS, nije bila bliže okončanju ruske dominacije u svom energetskom sektoru.

Vučiću olakšanje, Orbanu politički poen

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić deluje vidno rasterećen. Kao jedan od evropskih lidera koji su najbliži Vladimiru Putinu, Vučić u ovom aranžmanu vidi elegantno rešenje: kupac dolazi iz susedne Mađarske, zemlje koja je takođe u dobrim odnosima sa Moskvom.

Ovaj dogovor dolazi u trenutku kada se Vučić suočava sa pojačanim protestima u zemlji, dok su pritisak na isporuke nafte i neizvesna budućnost rafinerije dodatno komplikovali političku situaciju.

Za mađarskog premijera Viktora Orbana, sporazum predstavlja pravovremenu političku pobedu. Njegova stranka zaostaje u anketama uoči aprilskih izbora, a uspeh Mola – čije su akcije od početka godine porasle za oko 20 odsto – donosi retko dobre vesti u inače sumornoj ekonomskoj slici Mađarske.

Orban, koji je godinama kritikovan u Budimpešti i Briselu zbog bliskih odnosa sa Putinom, sada može da tvrdi da je bio u pravu: održavanje veza sa Rusijom i dalje donosi konkretne koristi.

Aleksandar Vučić i Viktor Orban već godinama neguju političko savezništvo, zasnovano na pragmatičnim odnosima sa Moskvom i otporu prema pojedinim politikama Evropske unije. Novi energetski dogovor dodatno učvršćuje tu osovinu u trenutku kada se Evropa suočava sa ozbiljnim bezbednosnim i energetskim izazovima.

Izborni pritisak i energetska karta

Dogovor oko srpske rafinerije dolazi u trenutku kada se Viktor Orban suočava sa najozbiljnijim političkim izazovom u poslednjih desetak godina. Dok je njegova stranka Fidesz prošlog vikenda u gradu Miškolcu organizovala još jedan „antiratni“ miting, opozicioni lider Peter Mađar uspeo je da u potpunosti zaseni premijerov nastup – ne kontramitingom, već potezom koji je snažno uzdrmao političku scenu.

Mađar je tada predstavio jedno od najjačih pojačanja svoje stranke Tisa: Ištvana Kapitanja, bivšeg globalnog potpredsednika multinacionalne naftne kompanije Šel, koji je preuzeo funkciju šefa za ekonomski razvoj i energetiku. Kapitanj (63) važi za jednog od najuspešnijih mađarskih menadžera poslednjih decenija - između 2014. i 2024. bio je globalni potpredsednik Šela, zadužen za poslovanje u 85 zemalja, sa oko pola miliona zaposlenih i više od 47.000 maloprodajnih objekata. Od 2020. do 2025. godine bio je i predsednik Nacionalnog udruženja menadžera Mađarske, piše EUObserver.

Posebnu političku ironiju predstavlja činjenica da je upravo Orbanova vlada 2023. godine dodelila Kapitanju jedno od najviših državnih priznanja - Oficirski krst Ordena za zasluge Mađarske. Sada se isti taj čovek pojavljuje kao ključni ekonomski adut opozicije.

Kao novi ekspert Tise, Kapitanj je direktno napao Orbanovu ekonomsku politiku, ocenivši da vlast stalno krivi spoljne faktore - rat u Ukrajini ili nemačku ekonomiju - umesto da prizna sopstvene promašaje. Posebno je istakao potrebu da Mađarska smanji zavisnost od ruskih energetskih izvora, što je izazvalo žestoku reakciju vlasti.

Orban i ministar spoljnih poslova Peter Sijarto optužili su opoziciju da želi da „odseče Mađarsku od jeftine ruske energije“. „Sada znamo zašto su ga poslali - da sprovede ono što je smišljeno u Briselu“, poručio je Orban, direktno targetirajući Kapitanja. Opozicija, međutim, tvrdi da bi diverzifikacija izvora energije dugoročno značila jeftiniji gas i naftu, a ne skuplju.

Analitičari ocenjuju da angažovanje Kapitanja omogućava Tisi da pokaže stvarnu upravljačku i stručnu kompetenciju, dok nervozna i brza reakcija vlasti ukazuje koliko je Orban ovaj potez shvatio kao ozbiljnu pretnju.

Mladi okreću leđa Fidesu

Dodatni problem za Orbana predstavljaju mladi birači, koje Fides gotovo u potpunosti gubi. Prema januarskom istraživanju agencije Medián, stranka Tisa na nacionalnom nivou vodi sa 40 prema 33 odsto, ali je jaz dramatičan među mlađima: među biračima mlađim od 30 godina, Tisa ima čak 67 odsto podrške, dok Fides jedva dostiže 12 odsto. Sličan odnos je i u grupi od 30 do 39 godina.

Orban je na mitingu u Miškolcu čak pozvao roditelje da „razgovaraju sa svojom decom o politici“, priznajući da se „šuška“ kako mladi masovno ne podržavaju Fides. Ipak, podaci ukazuju na dubok generacijski raskol koji se, sa izborima za manje od tri meseca, teško može preokrenuti.