Veliki broj Rusa i ruskih kompanija došao je u Srbiju nakon što je počela invazija Moskve na Ukrajinu. Oni su nastavili svoje živote i poslove daleko od sankcija, ne obazirući se preterano na trenutna dešavanja i (ne)rasploženje prema Rusima u Evropi. Ruski medij „Moskov tajms“ donosi priču iz nove "ruske oaze" Beograda.
Raskošno ukrašen glavni ulaz u zgradu Narodne Skupštine Srbije u baroknom stilu, jedva se nadzirao iza mora protestnih šatora i improvizovane bine ukrašene bilbordima. Na jednom od bilborda je bilo lice ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova uz natpis „najveći svetski diplomata“.
„Isti smo ljudi“, veselo je odgovorila jedna žena u 40-tim godinama, na pitanje o razlozima zbog kojih podržava Rusiju i Lavrova.
„Mi smo iste vere. Nikada nismo međusobno ratovli. Uvek smo pomagali jedni drugima“, dodao je drugi demonstrant Pavle Pajić, koji se dobrovoljno javio da govori u ime ostalih demonstranata koji od početka godine pozivaju na ostavku srpskog parlamenta, prenosi Moskov tajms.
Sve veći broj Rusa i ruskih firmi dolazi u Srbiju od početka rata u Ukrajini, pokazuju javno dostupni podaci i stručnjaci koji su govorili za „Moskov tajms“.
Državljani Rusije su od početka invazije registrovali više od 1.000 kompanija u Srbiji. Većina tih kompanija radi u IT sektoru i omogućava Rusima da brzo legitimizuju svoj boravak u Srbiji jer su ograničeni na boravak do 30 dana bez vize.
„Moja kompanija je upravo sve preselila ovde, tako da nisam razmišljao o tome“, rekao je Anton (24), IT stručnjak iz Moskve koji se preselio u Beograd u aprilu.
„Nisam očekivao da će Srbija biti tako kul zemlja i da će Srbi biti tako fini ljudi. Ne radi se o tome što ovde vole Ruse, oni su samo ljubazni i otvoreni“, rekao je Anton, koji nije hteo da navede prezime iz bezbednosnih razloga.
Iako zvanični podaci o ruskoj migraciji nisu dostupni, smatra se da se do 50.000 Rusa doselilo u Srbiju od februara.
Podrška Rusiji i dalje je visoka u Srbiji šest meseci nakon početka rata u Ukrajini. Istraživanje javnog mnjenja Istraživačkog centra Demostat u junu pokazalo je da je ruski predsednik Vladimir Putin najpopularniji strani političar u Srbiji, a više od 50 odsto Srba veruje da je zapadni vojni savez NATO odgovoran za događaje u Ukrajini.
Jedan od razloga zašto je Srbija posebno privlačna za preseljenje Rusa je taj što se Srbija nije pridružila zapadnim nacijama.
Smeštajući se u Srbiji, ruske kompanije ne samo da zadržavaju pristup evropskim tržištima i evropskim firmama, već i lako mogu da se vrate u Rusiju ako bude potrebno. Za razliku od drugih evropskih zemalja koje su zatvorile vazdušni prostor za Rusiju, letovi za Moskvu i dalje redovno poleću sa beogradskog aerodroma.
„U suštini, oni koriste Srbiju za izbegavanje sankcija“, rekla je za „Moskov tajms“ Ivana Strander, savetnica u vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija.
Jedna od najistaknutijih ruskih kompanija je IT gigant Jandeks, koji je ranije ovog leta otvorio novu kancelariju za 700 zaposlenih u centralnom beogradskom naselju Dorćol, prenosi Moskov tajms.
U ovom delu Beograda nalazi se i ruska novinska agencija Sputnjik, koja nastavlja da radi u Beogradu uprkos tome što je zabranjena u EU. Glavna urednica Sputnjika u Beogradu Ljubinka Miličić rekla je prošlog meseca da će im se uskoro pridružiti i ruska državna televizija RT koja je nakon ruske invazije prinuđena da prekine sa radom u SAD i EU.
My dispatch from the streets of Belgrade with analysis from @ivanastradner and @EngjellusheM https://t.co/7yEwCO3z5a
— Leyla Latypova (@LatypovaLeyla) September 6, 2022
Iako je malo verovatno da će dolazak RT značajno promeniti pejzaž u Srbiji, njegovo prisustvo u zemlji bi bilo simbolično, smatra Enđeluše Morina, viši saradnik za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose.
„Malo mi je čudno što Srbija to dozvoljava, posebno sada kada je veliki pritisak na Srbiju vezi sa ‘biranjem strane’ (između EU i Rusije prim. aut.)“, rekao je Morina.
“Basically, they are using Serbia for sanctions evasion,” said one analyst. @LatypovaLeyla reports from Belgrade on Russia-Serbia ties amid the war in Ukraine https://t.co/unVDSgAIj8
— The Moscow Times (@MoscowTimes) September 8, 2022
Veći uticaj Rusije na lokalni medijski pejzaž postao je očigledan prošlog meseca kada su izbile tenzije na Kosovu.
„Dezinformacije na društvenim mrežama su malo podivljale. Mnogo toga je stiglo iz različitih izvora u vezi sa ili na neki način povezano sa ruskom propagandom“, rekao je Morina.
Konkretno, činilo se da veliki deo izveštavanja o incidentu na Kosovu na ruskom jeziku podstiče mogućnost „novog balkanskog rata“.
Na trgu u centru Beograda takvih bojazni nije bilo. Na pitanje o invaziji Rusije na Ukrajinu, demonstrant Pajić je govorio o „pozitivnim efektima rata“.
„Ovo je priča o oslobađanju čitavog čovečanstva“, rekao je on.
BONUS VIDEO: Skup podrške Ukrajini u centru Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare