Objavljena nova lista „neprijateljskih država“ za Rusiju

Autori analize tvrde da Evropa sve više preuzima inicijativu u vojnom suprotstavljanju Rusiji, delom zato što su Sjedinjene Američke Države trenutno usmerene na Bliski istok i azijsko-pacifički region.

Na vrhu liste zemalja koje ruski analitički krugovi smatraju najvećim protivnicima došlo je do određenih promena, dok je prosečna ocena „neprijateljstva“ porasla za sedam poena.

Na prvom mestu je Nemačka, na drugom mestu je Letonija, dok Britanija i Estonija dele treće mesto. Na četvrtom mestu je Francuska, a peto mesto dele Poljska, Finska, Češka i Švedska. Na šestom mestu je Litvanija, a sedmo dele Belgija, Danska, Španija, Italija i SAD. Osmo mesto dele Holandija, Kanada i Rumunija, na devetom je Grčka, a deseto dele Bugarska, Luksemburg, Slovenija i Hrvatska.

NATO vežbe kao glavni razlog

Kao glavni razlog pogoršanja odnosa Vzglyad navodi velike vojne vežbe NATO-a u blizini granica Rusije i Belorusije. Posebno se izdvajaju vazdušna vežba Ramstein Flag, u kojoj učestvuje 18 država, pomorska vežba Baltops u blizini Kalinjingradske oblasti, kao i Gallant Boar, tokom koje su vojnici Litvanije, Poljske i Francuske uvežbavali operacije u strateški važnom Suvalki koridoru.

Urednik spoljnopolitičke rubrike Vzglyada Aleksej Nečajev smatra da problem nisu same vojne vežbe, već ono što ostaje iza njih.

„Glavna opasnost ne leži u pojedinačnim vežbama ili oštrim izjavama lidera. Mnogo je važnije to što iza njih ostaju pripremljeni štabovi, uigrani mehanizmi saradnje, nova infrastruktura i vojne veštine“, rekao je Nečajev, prenosi Klix.ba.

Evropa preuzima više odgovornosti u NATO-u

Autori analize navode da Bela kuća sve otvorenije zahteva od evropskih saveznika da sami finansiraju sopstvenu bezbednost, uz postepeno prebacivanje dela komandnih funkcija unutar NATO-a na evropske članice.

Vojni analitičar Aleksej Anpilogov ocenjuje da se karakter vojnih vežbi Alijanse značajno promenio.

Prema njegovim rečima, ranije su one imale uglavnom demonstrativnu ulogu, dok se danas uvežbava „brzi odgovor na scenario ruske agresije“ i „neutralizacija odbrambene oblasti Kalinjingrada“.

Anpilogov ukazuje i na infrastrukturne projekte koji prate ove aktivnosti, poput izgradnje naftovoda ka istočnoj Poljskoj, modernizacije mostova i tunela za transport teške vojne tehnike, kao i premeštanja američkih snaga iz Nemačke u Poljsku.

Ruski odgovor bio bi Suvalki koridor

Uprkos povećanim aktivnostima NATO-a, ruski vojni analitičari smatraju da Alijansa ima ozbiljna logistička ograničenja.

Anpilogov tvrdi da bi, u slučaju pokušaja pritiska na Kalinjingrad, Rusija odgovorila uspostavljanjem kontrole nad Suvalki koridorom, čime bi baltičke države ostale odsečene od ostatka NATO-a.

Ruski eksperti takođe ocenjuju da je ulazak Švedske i Finske u NATO stvorio dodatnih 1.500 kilometara granice koju Alijansa mora da štiti, što, prema njihovom mišljenju, dodatno komplikuje logistiku severnog krila Saveza.

Na kraju analize navodi se da je rat u Ukrajini pokazao ranjivost pojedinih zapadnih sistema naoružanja, poput aviona F-16, Mirage i F-35, u uslovima delovanja ruskih sistema elektronskog ratovanja i bespilotnih letelica. Zbog toga autori zaključuju da sadašnje aktivnosti NATO-a predstavljaju pre pokušaj prilagođavanja novim okolnostima nego sticanje odlučujuće strateške prednosti.