0
U organizaciji SABNOR Bosne i Hercegovine, UABNOR Jablanica, Društva "Josip Broz Tito" iz Jablanice, Opštine Jablanica i Muzeja "Bitka za ranjenike na Neretvi", obeležena je 78. godišnjica bitke za ranjenike, koja je ujedno bila i jedna od najhumanijih bitaka u istoriji ratovanja.
Pročitajte još:
O važnosti bitke govorio je Nijaz Skenderagić, koji je posebno istakao viziju Josipa Broza Tita, koji je naredbama uspeo da spase 4.000 ranjenika.
„Ovi danas u mirnodopskim uslovima nisu u stanju da vakcinišu građane. I to je poređenje koje izaziva strah i divljenje vizionarima poput Tita. Mnogo je danas i onih kojima se ne dopada ono što je rađeno u periodu kada je on vladao bivšom Jugoslavijom. Nisu u stanju okrečiti ono što su Tito i komunisti napravili i zato im smetaju i zato ga omalovažavaju. Nemaju šta pokazati kao urađeno za vreme njihove vlasti. Imali smo rat koji je okončan 1945, zatim agresiju na BiH započetu 1992. godine i danas povucimo paralelu koliko je 26 godina nakon agresije urađeno, a koliko je u bivšoj zemlji uradio Tito za 26 godina nakon rata – to se ne može porediti“, rekao je Skenderagić.
Predsednik UABNOR BiH Sead Đulić rekao je da je mesto na kojem je organizovan ovaj skup ustvari mesto na kojem je jedan vrhovni komandant jedne vojske u nastajanju u praktično bezizlaznoj situaciji, povukao potez koji niko nikada pre ili posle rata nije povukao, izdavši naredbu koja nije bila naredba vojnicima, već naredba čoveka ljudima.
„Glasila je – ranjenike ne smemo ostaviti, bez obzira što je to spašavanje ranjenika moglo značiti i likvidaciju svih tih ljudi. To žrtvovanje i spremnost na žrtvu kako bi se spasio drug, prijatelj ili saborac su nešto što nam danas nedostaje. Danas nismo ovde samo kako bismo pričali o 1943. godini, tu smo i da podsetimo na odluke iz kojih se i danas može učiti“, naveo je Đulić.
Sa žaljenjem je konstatovao i kako danas, 78 godina kasnije, oko nas buja neofašizam.
„On je u svim strukturama naše zemlje, od Predsedništva države do mesnih zajednica. Tamo se kreiraju mržnje prema domovini, prema drugom i drugačijem, iako bi bilo zanimljivo čuti i šta su drugi i drugačiji ako baštinimo istu tradiciju i iste tekovine. Mi smo tu da upozoravamo i da podsetimo mlade građane da nauče da prepoznavaju neofašizam. I mi ne bijemo Titove bitke, one su završene 1945, mi danas bijemo nove bitke protiv neofašizma, ali nekim drugim metodama. Zagledani smo u 2043, nadahnuti 1943“, dodao je Đulić.
Sead Kličlić je u Jablanicu doputovao iz Cazina. Dolazio je minulih godina na obeležavanje „Neretve“, sa izuzetkom prošle, kada ga su ga sprečile restrikcije koje se odnose na pandemiju koronavirusa.
Obilježena godišnjica Bitke na Neretvi: Danas nam nedostaju žrtva i spremnost na nju kako bi se spasili prijatelji #BosnaiHercegovina #BitkanaNeretvihttps://t.co/qvegAQ5bjy pic.twitter.com/eSSDJDmCH8
— ANADOLU AGENCY (BHS) (@aa_balkans) May 8, 2021
„Došli smo da političarima kažemo da ne mogu ovako dalje. Njihovo ponašanje i odnos prema antifašizmu nisu dobri. Neka idu ulevo ili neka nestanu sa scene. Džaba im je da pričaju kako su levičari, dok su ustvari istovremeno ultra desno“, naveo je Kličić.
Zbog opasnosti od širenja pandemije, tradicionalna svečana akademija ovog puta nije organizovana.
Bitka za ranjenike, u literaturi poznata i kao Četvrta neprijateljska ofanziva, započela je 20. januara 1943. na području tadašnje NDH. Ofanziva pod kodnim imenom Fall Weiss bila je strateški plan da se zajedničkim napadom sila osovine zada konačan udarac partizanskom pokretu. Trajala je do 1. aprila 1943. godine. Bitka za ranjenike bila je ustvari bitka za spas više od 4.000 ranjenika, kao i na desetine žena i dece koju su vodile i dobile partizanske jedinice.
Po istinitim događajima nastao je i kultni film „Bitka na Neretvi“, u režiji Veljka Bulajića.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
