Obeležavanje Dana Evrope u znaku budućnosti, ali i pandemije

Kao i prošle godine, mere za suzbijanje pandemije izmenile su tradicionalnan način obeležavanja Dana Evrope u sedištu EU-a u Briselu.Nekadašnja Otvorena vrata EU institucija, kada su građani mogli da obiđu sva mesta političkog odlučivanja, koja najčešće viđaju samo na vestima, ove godine zamenile su virtualne ture Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i Većem EU-a.Za građane su, tokom “Evropske sedmice”, čija je kulminacija 9. maja, preko interneta organizovane radionice, razgovori s predstavnicima EU, interaktivni kvizovi i druge aktivnosti u cilju njihovog bližeg upoznavanja s politikama i sistemom odlučivanja unutar EU, ali i u cilju boljeg upoznavanja različitih država i regija koji čine Uniju.Šta kaže istorija?9. maja 1950. godine, Robert Šuman je predstavio svoj predlog kreiranja organizovane Evrope. Ovaj predlog, poznatiji kao „Šumanova deklaracija“ (Schuman declaration), smatra se početkom kreacije onoga što je danas poznato kao Evropska unija jer je uvod u Montansku uniju.Danas, deveti maj je postao evropski simbol (Dan Evrope) koji zajedno sa himnom i zastavom, identifikuje politički entitet Evropske unije. Na Savetu Evropske unije u Milanu 1985. godine je donesena odluka da se 9. maj svake godine obeležava.Dan Evrope je prilika za aktivnosti i festivale koji Evropu približavaju njenim građanima i narodima. Za posetioce su tog dana sve institucije Evropske unije otvorene. Tako na primer postoji mogućnost da se prošeta salama gde se donose glavne odluke Evropske unije u Briselu. Moto pratećih akcija svake godine određuje zemlja koja je u tom periodu predsedavajuća Evropske unije.Dan Evrope 2006. godine predsedavajuća Austrija obeležava akcijama posvećenim piscima i kafedžijskoj kulturi u Evropi ("Slatka Evropo"). U kafićima širom Evrope se može probati poslastice iz svih zemalja članica. Zaduženi pisci su u tim lokalima prisutni da zabeleže priče građana Evropske unije.https://www.youtube.com/watch?v=Jo_-KoBiBG0&t=26s