Na Zapadnom Balkanu EU i članice treba zajedno da se zalažu za ubrzanje reformi, posebno kod vladavine prava, kao i za inkluzivnu regionalnu saradnju i održiv ekonomski oporavak kako bi region ostao čvrsto na strateškom evropskom putu, navodi se u radnom dokumentu za ovomesečni sastanak šefova diplomatija EU. U dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid, ističe se da integrisanje Zapadnog Balkana u političke, bezbednosne i ekonomske interese EU predstavlja geostrateško ulaganje u stabilnu i naprednu Uniju.
U dokumentu „Non pejper: Pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu“ koji je Spoljnopolitička služba EU (EEAS) prosledila za sastanak navodi se da proces evrointegracije Srbije i Crne Gore koji je u toku treba ubrzati.
Piše i da dve zemlje moraju da „povećaju dinamičnost svog reformskog programa, posebno u pogledu vladavine prava i uprave, i konsoliduju svoju geopolitičku orijentaciju“.
Dalje se navodi da Srbija i Kosovo, s obzirom da obe vlade sada imaju solidnu podršku biračkog tela, treba da iskoriste priliku da postignu sveobuhvati sporazum o normalizaciji jer nema vremena za gubljenje.
Navodi se i da po hitnom postupku potreban napredak po pitanju vizne liberalizacije za Kosovo.
„Kosovo treba da preduzme odlučne reformske napore na sprovodjenju SSP i napretku dijaloga koji podržava EU kako bi mu se omogućio dalji napredak na evropskom putu“, navodi se u radnom dokumentu.
Za Bosnu i Hercegovinu piše da je napredak po pitanju 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije od suštinskog značaja da se ta zemlja „pomeri“ od Dejtona do Brisela.
Kada je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, navodi se da je proces pristupanja EU pružio snažan podsticaj reformama i time demokratiji, stabilnosti i prosperitetu i da sada treba što pre treba početi pristupne pregovore sa tim zemljama.
U dokumentu se ističe značaj dobrih susedskih odnosa i iznalaženja konačnih, inkluzivnivnih i obavezujućih rešenja bilateralnih sporova i nerešenih pitanja iz prošlosti.
Takodje se ukazuje da je snažno prisustvo EU najbolji način da se spreči okretanje Zapadnog Balkana na drugu stranu i ukazuje na značaj poseta EU zvaničnika i zajedničkih akcija sa misijama/ambasadama/delegacijama EU.
Navodi se i da članice EU treba da se dogovore da unaprede saradnju sa regionom oko osnovnih bezbednosnih pitanja „sa više odlučnosti i na sistemski način, uključujuči na operativnom nivou“.
Kako se dodaje, ispituju se mogućnosti za pojačano zajedničko delovanje na hibridne pretnje, uključujući dezinformacije, oko saradnje u vezi obaveštajnih pitanja, nabavke vojne opreme, PESCO, reforme sektora bezbednosti, vojne mobilnosti radi olakšavanja civilno-vojne pomoći regionu u slučajevima pandemije i prirodnih katastrofa.
„Članice EU moraju da imaju posebnu ulogu u zajedničkom rešavanju sa partnerima pitanja koja se tiču ilegalne imigracije, borbe protiv organizovanog kriminala i nelegalne trgovine“, navodi se.
U dokumentu se navodi i da nova američka administracija namerava da radi na jačanju zajedničkih aktivnosti EU-SAD na Zapadnom Balkanu i dodaje da se, uz promovisanje angažmana NATO u regionu, spoljna politika SAD zasniva na pretpostavci da će EU konsolidovati jedinstvo Evrope i integrisati Zapadni Balkan.
„SAD aktivno podržavaju taj proces i reforme u toku ali takodje očekuju da će EU predvoditi i ostvariti tu viziju“, navodi se.
Navodi se i da se, uprkos opredeljenosti za evrointegracije i velikoj finansijskoj i ekonomskoj pomoći, uključujući zbog pandemije, na Zapadnom Balkanu oseća duboko razočaranje u proces proširenja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar