Objavljena dokumenta o ubistvu Kenedija otkrivaju: Da li je Li Harvi Osvald mogao sam da ga ubije i kakve veze sa zločinom imaju špijuni iz Australije

Nova otkrića o Osvaldu

Dokumenti potvrđuju da je Li Harvi Osvald, bivši marinac SAD, pre atentata posetio ambasade Sovjetskog Saveza i Kube u Meksiko Sitiju. Takođe, sadrže podatke o njegovom boravku u Sovjetskom Savezu između 1959. i 1962. godine, gde je tražio državljanstvo, ali se kasnije vratio u Ameriku.

Interesantno je da jedan izveštaj iz 1990-ih sugeriše da Osvald možda nije bio dobar strelac, što ponovo otvara pitanje o njegovoj sposobnosti da sam izvrši atentat. Američke obaveštajne službe su ga nadzirale i nakon povratka u SAD, ali novi dokumenti ne donose konkretne dokaze o njegovim eventualnim saučesnicima.

CIA, tajne operacije i australijska veza

Među objavljenim dokumentima nalaze se i oni koji potvrđuju tajne operacije CIA tokom Hladnog rata, uključujući pokušaje atentata na strane lidere i mešanje u politička previranja širom sveta. Jedan od njih otkriva postojanje tajnog plana pod nazivom „Operacija Mungos“, koji je imao za cilj destabilizaciju Kube i svrgavanje Fidela Kastra 1963. godine.

Posebno intrigira australijska veza sa istragom ubistva JFK-a. Otkriveno je da je tadašnji šef australijske obaveštajne službe (ASIO), ser Čarls Spraj, lobirao kod CIA da se sakriju informacije o anonimnim telefonskim pozivima američkoj ambasadi u Kanberi pre i posle atentata. Ti pozivi su, prema jednom dokumentu, dovođeni u vezu sa potencijalnim zavereničkim aktivnostima.

Takođe, CIA je pratila aktivnosti sovjetskih i indonežanskih diplomata u Australiji, uključujući njihovu moguću umešanost u događaje vezane za Hladni rat. Među deklasifikovanim dokumentima nalazi se i izveštaj CIA iz 1963. o tajnim snimljenim razgovorima u Australiji, kao i praćenje sovjetskog automobila u Kanberi i Sidneju, ali nije pronađeno ništa što bi direktno povezalo Australiju sa atentatom.

Koliko je dokumenata do sada objavljeno?

Pre objave ovih fajlova, Nacionalni arhiv SAD je već imao dostupno više od 99% JFK dokumenata od ukupno 320.000 koje je razmatrao Zakon o JFK dosijeima iz 1992. godine. Tokom Trampove administracije objavljeno je oko 2.800 dokumenata, dok su CIA i FBI tražili dodatne revizije preostalog materijala. Bajdenova administracija objavila je još 17.000 dokumenata, ali je oko 4.700 dosijea i dalje delimično ili potpuno tajno.

Teorije zavere i političke posledice

Iako se godinama spekulisalo o ulozi CIA u atentatu, novi dokumenti ne pružaju konkretne dokaze za takve tvrdnje. Ipak, teorije o zavereničkoj pozadini atentata ne jenjavaju – prema istraživanju iz 2023, čak 65% Amerikanaca ne veruje zvaničnoj verziji događaja.

Unuk Džona Kenedija, Džek Šlosberg, kritikovao je administraciju zbog načina na koji su dokumenti objavljeni, ističući da porodica Kenedi nije unapred obaveštena. Istovremeno, neki stručnjaci smatraju da je objavljivanje ovih dokumenata važan korak ka transparentnosti, iako su ključni delovi priče možda i dalje skriveni od javnosti.

Dok istina o atentatu na JFK-a ostaje nedostižna, objavljeni dokumenti barem osvetljavaju način na koji su američke i savezničke obaveštajne službe delovale u eri Hladnog rata. Da li će se ikada otkriti potpuna istina – ostaje pitanje koje i dalje intrigira svet.