Video snimak ubistva Džona F. Kenedija i 61 godinu kasnije ledi krv u žilama, a teorija o smrti američkog predsednika je sve više

U trenutku atentata, na mestu tragedije vladala je mešavina šoka i neverice. Ljudi su, kako sećanja svedoče, izašli iz svojih domova, stajali na ulicama i plakali. Jedna od njih, sada profesorka Toni Glover, tada je imala 11 godina i stajala je kraj puta gledajući predsedničku povorku. Kenedi joj je mahao, a samo nekoliko trenutaka kasnije, njegov život je okončan. Kao dete, pokušavala je da nađe objašnjenje, dok je šok tog trenutka ostao sa njom tokom celog života.

Dok je predsednička povorka prolazila kroz centar Dalasa, Kenedi je pogođen dvaput – jednom u leđa, a potom smrtonosnim hicem u glavu. Prebačen je u bolnicu Parkland, gde je u 13:00 proglašen mrtvim. Kenedi je bio na funkciji 1.036 dana i imao je 46 godina. Njegova smrt ostavila je dubok trag na naciju i izazvala brojne kontroverze.

Zvanična verzija i sumnje

Zvanična istraga, koju je sprovela Vorenova komisija, zaključila je da je Li Harvi Osvald, bivši marinac s marksističkim sklonostima, delovao sam i da su svi hici ispaljeni sa šestog sprata Teksaškog skladišta školskog inventara. 

Ovaj zaključak nije umirio sumnje. 

Naprotiv, otvorio je vrata mnogim teorijama zavere koje i dalje inspirišu rasprave. Pitanja o drugom strelcu, njegovoj poziciji na „travnatom brežuljku“ i mogućim zaverama CIA-e, mafije ili stranih sila, decenijama su punila stranice knjiga i izveštaja.

Mnogi svedoci, uključujući i guvernera Teksasa Džona Konalija, koji je bio ranjen u pucnjavi, izneli su tvrdnje koje protivreče zvaničnoj verziji. Konali je insistirao da je pogođen drugim metkom, ne istim koji je pogodio Kenedija, što je potkopalo teoriju o „čarobnom metku“ koju je Vorenova komisija iznela.

Teorije zavere i pitanja bez odgovora

Za razliku od Vorenove komisije, druga komisija Kongresa, formirana 14 godina nakon ubistva Kenedija, otkrila je da je 22. novembra 1963. na predsednika možda pucao još jedan napadač. Prema raznim teorijama, atentat su izveli CIA agenti (pominje se čak i Lindon Džonson), mafija, kubanski emigranti, KGB, Fidel Kastro ili čak direktor FBI-ja Edgar Huver. Mediji, posebno Holivud, dodatno su popularizovali teorije zavere.

• CIA
  Teoretičari zavere tvrde da je Kenedi bio meta CIA zbog želje da „razbije agenciju na hiljadu komada“. Navodi se i da je jedan od prisutnih beskućnika na mestu zločina možda bio E. Hauard Hant, bivši operativac CIA, povezan s operacijom Zaliv svinja. Činjenica da je bivši šef CIA Alen Dales bio član Vorenove komisije dodatno podstiče sumnje.
• Mafija
  Mafija je navodno imala motiv da ubije Kenedija jer je njegov brat Robert, tada državni tužilac, pokrenuo agresivne istrage protiv organizovanog kriminala.
• KGB
  Neki veruju da je Sovjetski Savez želeo osvetu za poniženje tokom Kubanske krize 1962. godine. Osvald, koji je proveo vreme u SSSR-u i deklarisao se kao komunista, navodno je bio pod uticajem KGB-a.

• Lindon Džonson
  Istraživanja pokazuju da 20% Amerikanaca veruje da je Džonson bio umešan, želeći da postane predsednik i sakrije skandale. Navodi Medlin Braun, koja je tvrdila da je imala aferu s njim, podstiču ovu teoriju. Prema njenim rečima, Džonson je veče pre ubistva izjavio: „Sutra Kenedijevi neće više da me sramote.“
• NLO teorije
  Veruje se da je Kenedi ubijen zbog interesa za „vanzemaljske aktivnosti“. Dva navodna dokaza su pismo koje je Kenedi poslao CIA tražeći uvid u NLO dosijee i beleška CIA koja ukazuje da predsedniku treba uskratiti pristup tajnim informacijama.
• Džeki Kenedi
  Prema jednoj teoriji, Kenedi je stradao od ruke svoje žene Džeki, koja je navodno sakrila pištolj u obližnju saksiju. Ova teorija se brzo odbacuje jer je Džeki bila pod budnim okom hiljada svedoka.
• Čovek s crnim kišobranom
  Na snimcima atentata primećen je čovek s crnim kišobranom, iako je dan bio sunčan. Kasnije je otkriveno da je to bio protest protiv politike Kenedijevog oca.
• Prijateljska vatra
  Postoji teorija da je telohranitelj greškom ubio Kenedija dok je reagovao na pucnjeve Osvalda. Navodi se da je agent Džordž Hikej slučajno ispalio smrtonosni metak.
• Kembridžska veza
  Britanski list „Kembridž njuz“ dobio je anonimni poziv o „velikim vestima“ u SAD neposredno pre atentata, što dodatno podstiče teorije.
• Zapruderov film
  Film od 26 sekundi, snimljen od strane Abrahama Zaprudera, bio je skrivan 12 godina, što je dovelo do sumnji da vlada nešto prikriva.

Iako teorije zavere izazivaju mnoge sumnje, činjenica je da je Džon F. Kenedi preminuo 22. novembra 1963. godine. Prema medicinskim izveštajima, bio je živ pri dolasku u bolnicu, ali nije mogao preživeti teške povrede mozga izazvane drugim metkom.

Džeki Kenedi

Džon i Džeki Kenedi predstavljali su novu, moderniju sliku predsedničkog para, znatno mlađi i dinamičniji od svojih prethodnika. Njihova popularnost nadilazila je politiku – mediji su ih tretirali poput pop zvezda i filmskih ikona. Njihov stil i šarm postavili su nove modne trendove, dok su njihove fotografije redovno krasile stranice najpopularnijih časopisa.

Kenedi je, za razliku od svojih prethodnika, shvatio moć medija i savršeno ih iskoristio. Iako je Ajzenhauer uveo snimanje predsedničkih konferencija za televiziju, Kenedi je bio prvi koji je insistirao na njihovom direktnom prenosu. Njegov otvoren i prijateljski odnos s novinarima doneo mu je 1961. godine prestižnu nagradu Pol Vajt, koju dodeljuje Udruženje direktora vesti radio-televizije.

Džeki Kenedi, s druge strane, unela je prefinjenost i umetnički duh u Belu kuću. Rukovodila je restauracijom rezidencije i obogatila je vrednim umetničkim delima i nameštajem. Kenedijevi su često organizovali večeri s umetnicima, piscima i intelektualcima, čime su dodatno podigli ugled umetnosti u Sjedinjenim Državama. Porodični duh Bele kuće bio je dodatno naglašen kroz bazen i kućicu na drvetu na njenom travnjaku, dok je njihova ćerka Kerolajn pohađala predškolsku ustanovu unutar same rezidencije, zajedno s još desetoro dece.

Posle tragične smrti predsednika, Žaklin Kenedi evocirala je nostalgičan ton u intervjuu, citirajući stihove iz njenog omiljenog brodvejskog mjuzikla Kamelot: „Ne dozvolite da se zaboravi, da je jednom postojalo mesto, za jedan kratak, blistav trenutak, koje je bilo poznato kao Kamelot”. Ova referenca postala je simbolična, a termin "Kamelot" se ubrzo ukorenio kao romantičan naziv za Kenedijevu administraciju i harizmu cele porodice.