Nova ruska taktika na ratištu ima tri koraka i uništava sve pred sobom: Ukrajinci imaju dve opcije i obe su loše

Ukrajinske jedinice su pod pritiskom na više frontova dok ruska vojska pokušava iscrpeti neprijatelja kombinujući tri borbena elementa u jedinstvenu strategiju sa pojačanim učinkom. Ruske snage najpre pokreću kopnene napade kako bi prikovale ukrajinske trupe, zatim koriste dronove za ograničavanje kretanja, a potom lansiraju klizne bombe na ključne borbene položaje.

Prema informacijama do kojih je došao The Telegraph, prvi znaci ove taktike zabeleženi su još prošle godine, ali je u poslednja dva meseca njena upotreba značajno pojačana.
„Cela ruska vojska koristi takozvanu taktiku trougla“, kaže Serhij Kuzan, predsednik ukrajinskog Centra za bezbednost i saradnju. „Mi to zovemo strategijom iscrpljivanja.“

Iako se ruska vojska suočava sa velikim gubicima od početka godine — po ukrajinskim tvrdnjama, preko 1.000 vojnika dnevno — kao i sa gubitkom 1.159 tenkova i više od 2.500 oklopnih vozila, Kremlj se sve više oslanja na ključne prednosti: stalni dotok ljudstva i ubrzanu proizvodnju dronova i kliznih bombi, prenosi Index.hr.

Teži način ratovanja daje rezultate — prošle godine Rusija je osvojila oko 3.885 kvadratnih kilometara teritorije, najviše od početka invazije 2022.
„Radi se o iscrpljujućem načinu ratovanja“, objašnjava Nik Rejnolds iz britanskog instituta RUSI. „Ta tri elementa zajedno stvaraju niz dilema za ukrajinske branioce.“

Kombinacija iscrpljivanja, nadzora i uništenja

Taktički trougao počinje klasičnim kopnenim napadima, kojima ruske snage prisiljavaju ukrajinske jedinice da zauzmu statične odbrambene položaje i time ograničavaju sopstvenu pokretljivost.

„Rusi koriste ogroman broj vojnika koje šalju u talasima na naše položaje kako bi nas iscrpeli – kako ljudstvo, tako i resurse“, kaže Kuzan.

„Intenzitet borbi na mestima poput Pokrovska je izuzetno visok – napadi se dešavaju na svaka dva sata. Naravno da je to iscrpljujuće za naše vojnike.“

U drugoj fazi, dronovi nadziru front, ometaju kretanje, gađaju ranjive tačke i destabilizuju linije. Posebno su opasni FPV dronovi („First Person View“), koji omogućavaju napadačima da precizno ciljaju ukrajinske položaje u realnom vremenu.

„Zbog tih dronova Ukrajina je primorana da drži statične odbrane, koje pokušava da prikrije rovovima i maskiranjem“, objašnjava Rejnolds.

Treći element su klizne bombe koje iz daljine pogađaju artiljerijske položaje, skladišta i fortifikacije, znatno umanjujući sposobnost Ukrajine da vodi borbene operacije.
„Tu nastaje najveća dilema za Ukrajince“, dodaje Rejnolds.
„Rovovi i zaštitne mere pomažu protiv FPV dronova i artiljerije, ali klizne bombe te rovove sravnjuju sa zemljom i zakopavaju ljude u njima.“

Biranje između dve loše opcije

Ovakva taktika primorava ukrajinske vojnike da biraju između dve podjednako loše opcije: ostati u rovovima i rizikovati smrt od bombi, ili se pomeriti i postati laka meta dronova i izolovanih napada.
„Ukrajinske jedinice su prikovane za zemlju zbog kombinacije kopnenih napada, artiljerije i FPV dronova“, kaže Rejnolds.

Klizne bombe postale su ključni element ruske strategije zahvaljujući njihovoj masovnoj proizvodnji.
„Rusija ubrzano povećava broj kliznih bombi i FPV dronova kako rat odmiče“, rekao je Džon Hardi iz Fondacije za odbranu demokratije.

Prema podacima RUSI-ja, Rusija planira da ove godine proizvede 75.000 kliznih bombi — prosečno 205 dnevno.

Ukrajinski odgovor: Dinamična odbrana

Ukrajina odgovara taktikom tzv. „dinamične odbrane“ — stalnim premeštanjem i nepredvidivim manevrima, umesto držanja fiksnih rovova. Koriste protunapade, minska polja i artiljeriju da bi usporili ruski prodor pre nego što dođe do slabo opremljenih pešadijskih jedinica.

Takođe, sve više se oslanjaju na sopstvenu proizvodnju dronova, uključujući FPV modele, kako bi povećali udarnu moć.

„Ukrajinci su postali izuzetno snalažljivi i inovativni u odbrani“, ističe Hemiš de Breton-Gordon, bivši britanski vojni oficir i stručnjak za hemijsko oružje.
Ipak, uprkos svemu, ruski napredak je i dalje spor i ograničen.

„Rusija uspeva da prikuje ukrajinske trupe, ali ne može da manevriše kako bi zadala odlučujući udarac“, ocenjuje de Breton-Gordon.

Slabo obučeni vojnici i improvizacija na terenu

Problem loše obuke i nedostatka oklopnih vozila i dalje muči rusku vojsku. Svedoci sa terena navode da ruski vojnici koriste čak i motore i električne trotinete da bi se približili ukrajinskim linijama.

„Ukrajincima je teško da koncentrišu trupe jer ovakav tip odbrane zahteva dobru obuku i koordinaciju“, dodaje de Breton-Gordon.

„Većina vojnika na prvoj liniji su slabo obučeni regruti koji samo znaju da idu napred. Mnogi od njih ne znaju ni kako da očiste sopstveno oružje.“