"Non pejper" Francuske i Nemačke zbog RS digao buru, reagovao i Vučić

U non pejperu koji su cirkulisale Francuska i Nemačka poziva se na izolaciju rukovodstva RS, kao i na uvođenje sankcija — finansijskih za entitet RS, a političkih za bjegunce od pravosuđa. I to na nivou EU.

Zanimljivo je da se na akciju poziva i visoki predstavnik Kristijan Šmit.

Iz dokumenta, u koji je Raport imao uvid, vidljivo je da je datiran na 12. maj. Dokument je distribuiran pod nazivom „Odgovori na napade Republike Srpske na ustavni poredak BiH“.

Iz sadržaja i predloga u ovom non pejperu jasno je zašto je on izazvao buru u Srbiji, gde je jutros održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upoznao prisutne sa sadržajem dokumenta.

Sadržaj non pejpera Raport ekskluzivno objavljuje u nastavku:

Ovaj dokument je ažurirani dokument podnet 3. novembra 2023. godine, pisan u svetlu zaključaka Političkog i sigurnosnog komiteta (PSC) dogovorenih 26. marta 2025, koji su otvorili put daljem aktivnom angažmanu država članica EU u vezi sa tekućom ustavnom krizom u Bosni i Hercegovini. Cilj dokumenta je olakšati raspravu o odgovoru EU na napade Republike Srpske na ustavni poredak BiH.

Obrazloženje

Trenutna ustavna kriza u BiH je najteži izazov suverenitetu, jedinstvu, kao i funkcionalnom i teritorijalnom integritetu BiH u poslednjih 30 godina od potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir. Tokom proteklih nedelja, radnje i pravni procesi unutar RS, nakon prvostepene presude protiv predsednika RS Milorada Dodika 26. februara 2025, predstavljaju otvorene napade na ustavni poredak BiH.

Radi se o sledećim odlukama:

• Mere i zadaci proizašli iz neustavnih odluka i radnji neustavnih institucija BiH od 26. februara 2025.
• Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom veću RS od 27. februara 2025.
• Zakon o neprimeni zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH u RS (Sud BiH, Tužilaštvo BiH, SIPA) od 27. februara 2025.
• Izmene i dopune Krivičnog zakona RS od 27. februara 2025.
• Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija od 27. februara 2025.
• Nacrt Ustava RS od 13. marta 2025.
• Zakon o zaštiti ustavnog poretka RS od 13. marta 2025.

Evropska unija i njene države članice su na različite načine, pa i jednostrano, jasno osudile ove radnje, nazivajući ih pretnjom funkcionalnosti državnih institucija i osnovnih sloboda građana. Ovi akti su u suprotnosti sa obavezama koje je BiH preuzela na svom putu ka EU, godinu dana nakon odluke Evropskog saveta o otvaranju pregovora o pristupanju BiH EU.

EU je u zaključcima Saveta od 17. decembra 2024. naglasila potrebu procene svih opcija i ozbiljnih posledica koje su dostupne u okviru EU alata za odgovor na ove akcije koje podrivaju ustavni poredak, suverenitet, teritorijalni integritet i međunarodni subjektivitet BiH.

Evropska unija je takođe potvrdila svoju posvećenost Opštem okvirnom sporazumu za mir iz Dejtona i Pariza i ustavnom poretku BiH. EU ozbiljno shvata svoju odgovornost za stabilnost i mir u BiH i regionu Zapadnog Balkana.

Lokalna odgovornost u mirnom rešavanju krize ostaje ključna. Lokalne vlasti i njihove akcije moraju upravljati situacijom. Spoljni uticaj mora biti ograničen.

Cilj EU je da pomogne očuvanju i izgradnji mirne, stabilne, suverene i funkcionalne evropske države Bosne i Hercegovine, koja poštuje načela i vrednosti na kojima se temelji EU, demokratska društva i vladavina prava, te svoju budućnost u EU.

Neposredni cilj je ukidanje neustavnih zakona i povlačenje novog nacrta ustava. Sve opcije za ostvarenje tog cilja moraju biti istražene.

Trajno rešenje krize zahteva, posebno, potpuni i nepovratni povratak RS ustavnom poretku BiH, ponovnu posvećenost bosanskih Srba pravilnom funkcionisanju državnih institucija i sprovođenju koraka utvrđenih u preporuci Komisije od 12. oktobra 2022. za napredak u procesu pristupanja EU.

Sledeće mere treba da budu deo alata EU:

1) Finansijska podrška
Svaki projekat koji direktno ili delimično koristi RS u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) treba da ostane obustavljen. Države članice treba da istraže mogućnosti prekida dvaju već obustavljenih projekata. Komisija treba da se suzdrži od predlaganja novih projekata korisnih za RS. Razvijeni su kriterijumi za odmrzavanje ovih mera nakon konstruktivnih akcija rukovodstva RS. Države članice će se prethodno konsultovati.

EU treba da pozove i druge međunarodne finansijske institucije poput Svetske banke da usvoje sličan pristup.

Bilateralna finansijska pomoć projektima koji direktno ili delimično koriste RS treba da se obustavi.

2) Sankcije
EU treba da razmotri ciljanu upotrebu okvira za restriktivne mere (Odluka Saveta 2011/173/ZVSP) u vezi sa situacijom u BiH, usvajajući restriktivne mere protiv pojedinaca.

Očekuju se predlozi visokog predstavnika/potpredsednice u narednim nedeljama.

U slučaju nedostatka konsenzusa na nivou EU, nacionalne mere, uključujući ciljne pojedinačne mere kao što su zabrane putovanja, treba ispitati i koordinisati među državama članicama. Usvajanje mera na nacionalnom nivou treba da bude praćeno lokalnim rešenjima koja treba da budu prioritet. Nacionalne mere su privremene i reverzibilne i cilj im je da izazovu promenu ponašanja ciljanih subjekata i pojedinaca.

3) Proširenje
EU i države članice treba da istaknu da su postupci RS suprotni evropskom putu BiH i interesima njenih građana, uključujući i stanovništvo RS. Napredak u procesu pristupanja zavisi od sprovođenja koraka navedenih u preporuci Komisije od 12. oktobra 2022. Istovremeno, EU i države članice treba da usmere javnu komunikaciju na koristi evropskih integracija.

4) Kontakti sa zvaničnicima RS

Informacije EU i država članica upućene zvaničnicima vlade RS ili SNSD-a treba da ističu rizike daljeg sprovođenja neustavnog kursa predsednika RS Dodika. Ove komunikacije treba da uključuju poruke o spremnosti EU da smiri tenzije čim dođe do vidljivih promena politike, kao i angažman sa opozicijom RS i civilnim društvom. Kontakti na visokom nivou sa osuđenim ili optuženim liderima RS (M. Dodik, R. Stevandić i N. Višković) treba da budu obustavljeni.

Mojsilović: Vučić upoznao članove Saveta za nacionalnu bezbednost sa dokumentom

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović izjavio je ranije danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upoznao članove Saveta za nacionalnu bezbednost sa dokumentom, takozvanim "non-pejperom", koji su napravili Francuska i Nemačka, koji se odnosi na Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu.

Mojsilović je novinarima u Beogradu, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao da taj dokument "otežava poziciju Republike Srpske".