Neverovatan uspon Ahmeda al-Šare: Od Al-Kaide do svetskih lidera

Put od pobunjenika do predsednika

Al-Šara je nekada bio komandant islamističke grupe Hay’at Tahrir al-Sham (HTS), sirijske al-Kaidine afilijacije, koja je od 2017. godine prekinula veze sa međunarodnom terorističkom mrežom. Tokom svoje pobunjeničke karijere učestvovao je u brojnim sukobima protiv režima Bašara al-Asada, da bi ga u decembru svrgnuo i postao privremeni predsednik Sirije. Njegova lična priča uključuje i pritvor američkih snaga u Iraku, a sada se pojavljuje na fotografijama sa svetskim liderima, uključujući Donalda Trampa, nemačkog kancelara Fridriha Merca i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Susreti sa svetskim liderima

Tramp se sa Al-Šarom prvi put sastao u maju u Saudijskoj Arabiji, nazvavši ga „tvrdim tipom, borcem sa snažnom prošlošću“. Poseta Ovalnoj sobi u Beloj kući, zakazana za 10. novembar, čini Al-Šaru prvim sirijskim liderom koji je kročio u ovu instituciju. Tokom susreta očekuje se da će insistirati na ukidanju preostalih sankcija, uključujući i one koje su mu lično bile uvedene od strane UN od 2014. godine, kada je bio označen kao globalno opasni terorista.

U Nemačkoj ga je nedavno primio kancelar Merc, koji je bio zainteresovan za pitanje deportacije sirijskih građana koji su počinili krivična dela u Nemačkoj. Stručnjaci upozoravaju da bi fokusiranje isključivo na deportacije moglo narušiti ugled Berlina kod sirijske populacije i da bi prioritet trebalo da bude obnova i stabilizacija Sirije.

Al-Šara je takođe sredinom oktobra posetio Putina, a Rusija je pokazala interesovanje pre svega za vojne baze u Tartusu i Latakiji. Sirijski predsednik, međutim, traži podršku Rusije protiv Izraela i želi da pred sud u Siriji izvede svrgnutog Asada i druge pripadnike bivšeg režima koji su utočište potražili u Moskvi.

Borba protiv Islamske države i bezbednosni izazovi

Tokom svog uspona, Al-Šara je bio direktno meta pokušaja atentata od strane Islamske države. Prema izvorima iz Sirije i regiona, dva odvojena plana za njegovo ubistvo su osujećena u poslednjih nekoliko meseci, naglašavajući lične rizike sa kojima se suočava dok pokušava da konsoliduje vlast u zemlji razorenoj 14-godišnjim građanskim ratom.

Sada se očekuje da će se Al-Šara pridružiti koaliciji predvođenoj SAD u borbi protiv Islamske države, dok sirijske snage pod njegovim komandovanjem nastavljaju operacije protiv preostalih militanata.

Sanacije i sankcije

Trampova administracija već je ukinula većinu sankcija koje su bile usmerene protiv Sirije, što bi zemlji trebalo da omogući pristup međunarodnim finansijskim tokovima i pomoć u obnovi, procenjenoj na 216 milijardi dolara. Al-Šara će verovatno tražiti trajno ukidanje Zakona o zaštiti civila u Siriji (Caesar Act) iz 2019. godine, koji je još uvek potencijalna prepreka za američke kompanije zainteresovane za investiranje u Siriju.

U međuvremenu, Evropska unija je već ukinula sve sankcije, dok SAD pripremaju rezoluciju za Savet bezbednosti UN kako bi omogućile ukidanje preostalih ograničenja.

Politička fleksibilnost i balansiranje moći

Al-Šara pokazuje izuzetnu diplomatsku fleksibilnost. Iako održava kontakte sa Zapadom, on istovremeno sarađuje sa Rusijom i traži balans u odnosima sa Izraelom. Njegov cilj je očuvanje nezavisnosti Sirije i izgradnja međunarodnog legitimiteta, dok unutrašnji izazovi i dalje uključuju masovna ubistva i sektaško nasilje koje mogu ugroziti proces reintegracije zemlje.