Šta su sve dogovorili Putin i novi sirijski lider - kakva sudbina čeka Bašara al Asada?

Ahmed al-Šara, koji je prošle godine predvodio pobunjeničku ofanzivu koja je svrgnula Bašara al-Asada, izjavio je tokom svoje prve posete Rusiji da želi da „obnovi i redefiniše odnose“ sa Moskvom. Pred televizijskim kamerama, Putin je toplim rukovanjem pozdravio bivšeg pobunjenika povezanog sa Al-Kaidom. U privatnim razgovorima, Al Šara verovatno pokušava da pritisne Rusiju da preda Asada, koji se od decembra nalazi u Moskvi u egzilu.

Tokom posete, koja je bila puna tenzija, Al-Šara je Putinu rekao:
„Postoje bilateralni odnosi i zajednički interesi koji nas vezuju za Rusiju i poštujemo sve sporazume zaključene sa njom. Radimo na redefinisanju prirode naših odnosa sa Rusijom.“

Putin je, sa svoje strane, istakao istorijske veze između Moskve i Damaska i naveo da je Rusija spremna da deluje na „mnogim interesantnim i korisnim inicijativama“ između dve strane.

Pragmatični pristup dveju strana

Iako su se tokom gotovo 14 godina građanskog rata nalazili na suprotnim stranama, obe strane sada pristupaju jedna drugoj pragmatično. Za novu sirijsku vladu, koja upravlja zemljom razorenom ratom, očuvanje veza sa Rusijom ključno je za obnovu i diverzifikaciju spoljne politike, ali i za potencijalne ekonomske ustupke.

Sa svoje strane, Putin želi da zadrži rusku vojnu prisutnost u Siriji – pre svega u vojnim bazama Tartus i Hmejmim. Te baze omogućavaju Rusiji pristup Sredozemnom moru i logističku podršku za operacije plaćenika u Africi.

Rusija je zadržala stratešku prisutnost na sirijskoj obali, a Kremlj je jasno stavio do znanja da namerava da pregovara o zadržavanju tih ključnih baza, kao i o zaštiti svojih ekonomskih i energetskih interesa u zemlji.

Baza u Tartusu je jedina ruska pomorska baza u regionu pod punom kontrolom Kremlja, dok je Hmejmim služio kao polazna tačka za ruske vazdušne napade na pobunjeničke teritorije i omogućio Asadu bekstvo u Moskvu.

O Asadu – najosetljivija tema

Al-Šara u svojim kratkim televizijskim izjavama nije pomenuo ruske baze, niti najosetljiviju temu – Asada, za koga se izveštava da živi u luksuznom egzilu u Moskvi sa porodicom. Nije jasno da li bi nova sirijska administracija povezala status baza sa sudbinom Asada u pregovorima.

Prema izvorima, bivši pobunjenički lider planira da tokom razgovora u Rusiji formalno zatraži da Moskva preda Asada kako bi odgovarao pred sudom za navodne zločine protiv Sirijaca. Sirijski zvaničnici traže i garancije da Rusija neće pomoći u ponovnom naoružavanju preostalih snaga Asada, a nadaju se i pomoći Moskve u obnovi sirijske vojske.

Takođe se očekuje da Al-Šara zatraži rusku podršku u odbrani od izraelskih zahteva za širenje demilitarizovane zone na jugu Sirije. U nedavnom intervjuu za CBS News, rekao je da sirijske vlasti „će iskoristiti sve dostupne pravne mehanizme“ da zahtevaju suđenje Asadu.

Mala je verovatnoća da će Rusija pristati na predaju Asada, jer bi to poslalo poruku drugim autokratskim saveznicima Moskve. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je Asadu utočište dato „iz humanitarnih razloga“.

Politički ton i unutrašnja situacija u Siriji

Putin je takođe čestitao Al-Šari na „velikom uspehu“ parlamentarnih izbora održanih ovog meseca – prvih od kada je Asad svrgnut – naglašavajući da će taj proces ojačati političke snage u Siriji.

Iako nova sirijska administracija obećava zaštitu verskih manjina, njene snage su optuživane za masovna ubistva tokom sektaških sukoba.

U julu je Izrael vojno intervenisao kada su sirijske snage, od kojih su mnogi bivši džihadisti, napale grad Sweidu sa većinskim druzijskim stanovništvom, a zatim su optužene za masakr desetina civila.