Astronautkinja Misije Artemis Dva na putovanju ka Mesecu zasukala rukave i popravila WC

Takozvani "lunarni toalet" pokvario se čim je Artemis II stigao u orbitu Zemlje u sredu uveče. Kontrola misije je vodila astronautkinju Kristinu Koh (Christina Koch) kroz vodoinstalaterske trikove i ona je konačno uspela da ga "pokrene".

Loša vest je da je toliko hladno unutar kapsule Orion — 18 stepeni Celzijusa - da četiri astronauta pretražuju torbe tražeći odeću dugih rukava. Kontrola misije pokušava da pomogne da se kabina zagreje.

Troje Amerikanaca i jedan Kanađanin su na dobrom putu da izbace letelicu iz orbite oko Zemlje večeras i polete ka Mesecu gde če ga samo obleteti, ali to će biti najveća udaljenost na koju su stigli ljudi sa Zemlje. To će biti prva translunarna operacije Kontrole misije od Apolonove labudove pesme 1972. godine.

Do tada, astronauti uživaju u pogledu na Zemlju sa desetina hiljada kilometara visine. Koh je rekla Kontroli misije da mogu da razaznaju cele obale kontinenata, pa čak i Južni pol, gde je nekad boravila.

"To je jednostavno apsolutno fenomenalno", rekla je preko radija Koh koja je provela godinu dana na istraživačkoj stanici na Antarktiku pre nego što se pridružila NASA-i.

Misija bi trebalo da se završi spuštanjem na Pacifik 10. aprila.

NASA računa da će probni let pokrenuti ceo program Artemis i dovesti do sletanja dva astronauta na Mesec 2028. godine. A WC će možda zahtevati neke dizajnerske izmene.

Smešten u podu sa vratima i zavesom za privatnost, jedini toalet kapsule zasnovan je na eksperimentalnom toaletu koji je lansiran na Međunarodnu svemirsku stanicu 2020. godine. Taj toalet na stanici jedva da je korišćen i godinama je van upotrebe.

Nazvan "univerzalni sistem za upravljanje otpadom", kompaktni toalet koristi usisavanje vazduha umesto vode i gravitacije za uklanjanje otpada, slično ranijim svemirskim toaletima. Takođe je dizajniran da bolje primi ženske astronaute.

Koh i njeni članovi posade morali su da koriste sistem kesa i levka za mokrenje dok nije popravila WC.

Bilo koji toalet - čak i povremeni - je bolji nego nikakav ako pitate bilo kog od šest preživelih astronauta Apola.

NASA-ine Apolo kapsule bile su premale da bi se smestio toalet, pa su se posade, koje su se sastojale isključivo od muškaraca, oslanjale na kese za nuždu tokom putovanja na Mesec.

Takozvane "Apolo kese" su prenamenjene tokom kasnijih NASA-inih letova svemirskih šatlova, služile su kao rezerva kad god bi se pokvario WC šatla.