Nemački "Velt": Strah od novog balkanskog rata raste

Veliki broj policijski specijalaca obučenih u različite uniforme sa oružjem u rukama, marširali su ulicama Banjaluke na paradi povodom obeležavanja Dana Republike Sprske. Nad njima su se vijorile male zastave u srpskim bojama, a sve je bilo propraćeno i muzikom.Političko rukovodstvo bosanskih Srba defileom je obeležilo 30 godina Republike Srpske, a svi su to mogli da gledaju direktnom prenosu preko televizije. Nemački Velt piše da je proslava održana iako je ovaj marš zabranjen i da je prazik koji se u Republici Srpskoj obeležavao protivzakonit.

Ovo je mišljenje bosanskohercegovačkog Ustavnog suda koji je pre nekoliko godina proglasio "praznik" neustavnim - jer bi mogao da diskriminiše druge etničke grupe u zemlji. Ove godine parada je takođe pod posebnim ostvrtom na međunarodnom planu. Milorad Dodik je mesecima unazad plasirao svoju nacionalističku i separatističku politiku, piše Velt. SAD su mu nedavno uvele sankcije zbog separatističkih tendencija i korupcije.Bošnjački političar Šefik Džaferović je kritikovao marš u Banjaluci drastičnim poređenjem."Možete li da zamislite kako operativne grupe marširaju evropskim ulicama na godišnjicu Kristalne noći", pita se Džaferović (64) član tročalnog Predsedništva BiH u kojem su Srbin, Hrvat i Bošnjak.

"Za žrtve i preživele ratnih zločina ove scene su bolne i traumatične", kaže on.Razlozi sežu u vreme jugoslovensih ratova. 9. januara 1992. godine srpske teritorije u Bosni i Hercegovini su se ujedinile u srpsku republiku. Njihov lider Radovan Karadžić je preuzeo kontrolu nad svim srpskim zemljama u zemlji. Bio je blizak saveznik Slobodana Miloševića, predsednika Republike Srbije.Za to je Karadžić imao područja za koja je tvrdio da su etnički čista. Muslimani su proterani, skoro četiri godine je opsedao prestonicu BiH Sarajevo. Vrhovni komandant snaga bosanskih Srba Ratko Mladić je izvršavao Karadžićeva naređenja. Za nekoliko meseci njegova vojska je zajendo sa srpskim paravojnim formacijama osvojila velike delove zemlje.Stotine hiljada muslimana moralo je da pobegne. Početkom 1993. godine postojalo je samo nekoliko muslimanskih enklava u Bosni i Hercegovini. Jedna od njih je bila Srebrenica, grad na istoku zemlje. 1995. godine bio je poprište prvog genocida u Evropi nakon Drugog svetskog rata, kada su vojnici iz Republike Srpske ubili 8000 muslimana. Činjenica da snage bezbednosti 9. januara iz godine u godine marširanju ulicama Banjaluke i proslavljaju svoj "držanvi praznik" stoga se to smatra provokacijom, prenosi Velt.

Bez obzira na ovo, Dodik, najmoćniji političar u srpskom delu zemlje, mesecima unazad govori o mogućem otcepljenju svoje republike. U decembru je lokalni parlament glasao za povlačenje iz vojske, pravosudnog i poreskog sistema centralne vlade. Prema posmatračima, to bi bila ravno secesiji.Dodik je u nedavnom intervjuu pozivao na jedinstvo sa Srbijom."Uveran sam da će Republika Srpska jednog dana biti nezavisna država i da će imati savezni ili konfedralni status sa Srbijom. Biće doprinos stabilizacii i miru'".Dodik iznova koristi "državni praznik" da napredi svoju političku agendu."Srbi danas imaju dve države. Jedna je Srbija, a druga je Republika Srpska", rekao je on 9. januara pre dve godine. Republici je "suđeno da vodi svoj život kao država", rekao je Dodik tri godine ranije. On je 2016. čak održao i referendum o održavanju državnog praznika.Dodik ne koristi reč "genocid" kada govori o Srebrenici.

"Pobijeno je mnogo nevinih ljudi - Srba, Bošnjaka i drugih", rekao je on u nedavnom intervjuu."Prikaz istorije Srebrenice nije sasvim tačan. Oblik istorijskog revizionizma koji je opstao na Zapadnom Balkanu", rekao je on."Dodik drži srpski narod i sve ostale Bosance kao zarobljenike u prošlosti. On je 9. januara poslao poruku da 'Bošnjaci i Hrvati nemaju posla u Republici Srpskoj i da je ona životni prostor srpskog naroda'", kaže Džaferović."Samo odlučna i oštra akcija sprečiće Dodika da pokuša da otvori novi Donbas u Bosni i Hercegovini", rekao je on.Dodik ne dobija podršku samo iz Moskve - Vladimir Putin mu je najvažniji saveznik - već i od desničarskih populista iz cele Evrope. Mađarski premijer Viktor Orban obećao je da će blokirati svaki pokušaj sankcija od strane EU, a francuski desničarski populista Tjeri Marijani, čovek od poverenja Marin Le Pen, došao je u Banjaluku specijalno za "državni praznik".Politički Zapad sa zabrinutošću posmatra Dodikovu politiku podela. Pre nekoliko dana SAD su mu uvele nove sankcije i tamo će njegova imovina biti zamrznuta, a američkim građanima i kompanijama je zabranjeno da posluju sa njim. Nemačka ministarska spoljnih poslova Analena Berbok iz partije Zelenih poziva na sankcije Dodiku.Adis Ahmetović, član SPD-a u Bundestagu i član Odbora za spoljne poslove, praznik za uspostavljanje Republike Srpske naziva "opasnom igrom sa prošlošću koja se ponavlja". On je "instrumentalizovan više nego ikada da podrži narativ ugrožene Republike Srpske i da i dalje unapredi secesiju".Ahmetoić, čiji su roditelji i sami došli u Nemačku kao bosanske ratne izbeglice 1990-tih, govori u prilog sankcijama: "Kao Evropljani, ne smemo da dozvolimo da se ponovi istorija evropskog kontinenta i da dođe do još jednog oružanog sukoba u regionu".Dodik do sada, međutim, nije mogao da strahuje od ozbiljnijih posledica. Tako nastavlja - verovatno do tačke u kojoj njegovo paljenje izaziva veliki požar koji se uskoro neće moći staviti pod kontrolu.

BONUS VIDEO: Šta Dodik očekuje od Beograda

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tadodikoekujeodbeograda-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2590456"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram