Nemačka šalje vojsku ka Rusiji, iz Berlina stiže upozorenje: „Mi smo već u ratu“

„Nemačka i Rusija su u ratu“, tvrdi nemački preduzetnik iz odbrambene industrije Stefan Tuman, čija kompanija Donaustahl snabdeva Ukrajinu borbenim dronovima.

Njegove reči dolaze u trenutku kada Berlin ubrzava nabavku tenkova, artiljerije, protivvazdušnih sistema i oklopnih vozila, a Bundesver posebno razvija snage koje bi u slučaju krize trebalo brzo da stignu na istočne granice NATO-a.

„Šakal“ za istočno krilo NATO-a

Kako piše Juronjuz, jedan od ključnih elemenata nove nemačke vojne koncepcije biće borbeno vozilo pešadije Schakal („Šakal“), koje Bundesver opisuje kao „kičmu“ svojih novih takozvanih Srednjih snaga.

Nemačka je prvobitno naručila 150 ovih vozila, ali je porudžbina sada povećana za još 35. Ugovor obuhvata ne samo vozila već i logistiku, obuku i podršku njihovoj upotrebi.

Odluka nije izolovan projekat. Juronjuz navodi da Bundesver paralelno sprovodi niz velikih programa nabavke novih glavnih borbenih tenkova, artiljerijskih sistema, protivvazdušne odbrane i dodatnih zaštićenih vozila. Cilj je da se popune nedostaci u sposobnostima nemačke vojske koji su nastajali tokom prethodnih nekoliko decenija.

Razlog za ubrzano jačanje vojske nalazi se pre svega na istoku Evrope.

Bezbednosna situacija na kontinentu potpuno je promenila ono što se očekuje od Bundesvera. Ponovo je ključno pitanje koliko brzo nemačke jedinice mogu da budu prebačene na potencijalno ratište i da li tamo mogu da se suprotstave teško naoružanom protivniku.

Za NATO je posebno važno istočno krilo, a Nemačka ima jednu od ključnih uloga u njegovom pojačavanju i odbrani.

Između lakih jedinica i tenkova

Upravo zbog toga Bundesver razvija Srednje snage, koje bi trebalo da popune prostor između veoma mobilnih lakih jedinica i teško oklopljenih formacija.

Ideja je da nemačka vojska dobije jedinice koje mogu veoma brzo da pređu velike udaljenosti, a da istovremeno imaju dovoljno vatrene moći za ozbiljan konvencionalni sukob.

Tu se pojavljuje „Šakal“.

Kako objašnjava Juronjuz, vozilo je zasnovano na osamtočkaškoj oklopnoj platformi GTK Boxer. Za razliku od teških vozila na gusenicama, ono može relativno brzo da prelazi velike udaljenosti putevima, bez potrebe da se za svako veće premeštanje oslanja na posebna transportna sredstva.

Bundesver tako pokušava da dobije nešto između borbenog vozila Puma i lakšeg Dinga.

Puma pruža visok nivo zaštite i veliku vatrenu moć, ali je manje pogodna za brzo prebacivanje na velike udaljenosti. Dingo je znatno pokretljiviji, ali nema vatrenu moć klasičnog borbenog vozila pešadije.

„Šakal“ bi trebalo da spoji te dve osobine – da bude dovoljno snažan za borbu, ali dovoljno pokretljiv za brzo raspoređivanje.

Top od 30 milimetara, rakete i borba protiv dronova

Vozilo koristi šasiju Boxera i besposadnu kupolu RCT-30, izvedenu iz sistema koji koristi Puma. Glavno naoružanje je automatski top kalibra 30 milimetara.

Prema Juronjuzu, „Šakal“ zahvaljujući tome može da napada lako i srednje oklopljene ciljeve, a poseduje i sposobnosti za borbu protiv dronova i letelica.

Integrisan je i protivoklopni raketni sistem MELLS, namenjen borbi protiv teško oklopljenih ciljeva.

Ipak, nemačka vojska neće dobiti ovu sposobnost preko noći. Prva vozila trebalo bi da budu isporučena od kraja 2027. godine, nakon čega je potrebno obučiti vojnike, obezbediti municiju i rezervne delove i uspostaviti kompletnu logističku infrastrukturu.

Juronjuz zato ocenjuje da proširenje flote „Šakala“ pokazuje dugoročan pravac razvoja Bundesvera – povratak ka vojsci sposobnoj da rasporedi velike formacije u slučaju mogućeg konvencionalnog rata u Evropi.

Hiljade nemačkih vojnika trajno stižu u Litvaniju

Međutim, nemački plan za istočno krilo NATO-a ne završava se na novim borbenim vozilima. Berlin istovremeno priprema infrastrukturu za trajno prisustvo hiljada nemačkih vojnika u Litvaniji.

Kako piše Juronjuz, nemački odbrambeni gigant Rajnmetal dobio je posao vredan oko 250 miliona evra za izgradnju modularnog vojnog kampa u Litvaniji, koji će moći da primi do 2.000 pripadnika Bundesvera.

Kamp bi trebalo da bude spreman za korišćenje sredinom avgusta 2027. godine, ali se posao Rajnmetala neće završiti njegovom izgradnjom.

Prema Juronjuzu, Bundesver će kompaniji potom plaćati oko 40 miliona evra godišnje za upravljanje kompleksom. Ugovor obuhvata održavanje, organizovanje ishrane vojnika i pranje veša, dok je Rajnmetal kao glavni izvođač odgovoran i za koordinaciju drugih kompanija uključenih u projekat.

Kamp se gradi u okviru programa Bundesvera G-CAP II SU, čiji je cilj da nemačkoj vojsci omogući brzo uspostavljanje smeštaja i prateće infrastrukture za snage raspoređene van zemlje, uključujući situacije u kojima je potrebno organizovati nacionalnu ili kolektivnu odbranu.

Umesto klasičnih vojnih baza čija izgradnja može dugo da traje, koriste se unapred projektovani i standardizovani moduli koji mogu relativno brzo da budu transportovani i postavljeni na različitim lokacijama.

Moduli, u zavisnosti od destinacije, mogu da budu prebacivani kopnom, morem ili vazduhom, dok privatne kompanije mogu da preuzmu gotovo čitav proces – od projektovanja i proizvodnje do transporta, montaže, održavanja i kasnijeg uklanjanja kampa.

Do kraja 2027. oko 4.800 nemačkih vojnika

Izgradnja novog kompleksa deo je znatno većeg plana Berlina za trajno vojno prisustvo u Litvaniji.

Planirano je da do kraja 2027. godine u toj baltičkoj zemlji bude raspoređeno oko 4.800 nemačkih vojnika.

Nemačka brigada biće raspoređena na dve lokacije i trebalo bi da ima pet bataljona. Time Berlin uspostavlja trajnu borbenu formaciju na istočnom krilu NATO-a, u zemlji koja se graniči sa ruskom Kalinjingradskom oblašću i Belorusijom.

Litvanija zbog toga postaje jedno od ključnih mesta nemačkog vojnog angažovanja van sopstvene teritorije.

Rajnmetal već gradi fabriku municije

Novi vojni kamp nije jedini veliki nemački odbrambeni projekat u Litvaniji.

Kako navodi Juronjuz, Rajnmetal tamo već gradi fabriku municije, a prve artiljerijske granate kalibra 155 milimetara trebalo bi da siđu sa proizvodne trake tokom 2026. godine.

Kompanija je u aprilu dobila i veliki ugovor za proizvodnju borbenih dronova za nemačku brigadu u Litvaniji, a učestvuje i u razvoju sistema namenjenih odbrani od bespilotnih letelica.

Istovremeno se radi na jačanju protivvazdušne odbrane nemačkih snaga.

Prema ranijim planovima nemačke vlade, Rajnmetal bi trebalo da dobije višemilijardski posao za više od 600 protivvazdušnih vozila Skyranger 30.

Reč je o sistemu koji kombinuje top kalibra 30 milimetara sa raketnim naoružanjem, ali je program naišao na probleme. Prema pisanju nemačkog Šterna, prve serijske isporuke očekuju se najranije 2027. godine, a moguća su kašnjenja i do 18 meseci.

Prvobitno planirana raketa Stinger nije integrisana u sistem i od nje se odustalo, pa MBDA razvija drugu raketu. Štern navodi da bi potpuno razvijena borbena kupola Skyrangera zbog toga mogla da bude dostupna tek 2029. godine, oko 30 meseci kasnije nego što je prvobitno planirano.

„Nemačka i Rusija su u ratu“

Dok Bundesver gradi nove kapacitete i trajno pomera deo svojih snaga na istočno krilo NATO-a, iz nemačke odbrambene industrije stiže mnogo dramatičnija procena trenutnih odnosa sa Moskvom.

Stefan Tuman, nemački preduzetnik iz odbrambene industrije i čovek čija kompanija Donaustahl isporučuje borbene dronove Ukrajini, tvrdi da ruske operacije u Nemačkoj više ne treba opisivati kao „hibridni rat“.

Tuman je ruske sabotažne operacije nazvao „činom rata“, piše Politiko.

Prema njegovim rečima, te aktivnosti su „kontrolisane i koordinisane od strane ruskih oružanih snaga“.

Potom je izneo još ozbiljniju tvrdnju:

„Nemačka i Rusija su u ratu“, rekao je Tuman.

Njegova ocena nije zvaničan stav nemačke vlade, ali dolazi u trenutku kada Berlin zaoštrava odnos prema Moskvi zbog sumnji da Rusija stoji iza sabotaža i drugih neprijateljskih operacija na nemačkoj teritoriji.

Tvrdi da je Rusija pokušala da ga otruje

Tuman za tvrdnje o ruskoj pretnji navodi i lično iskustvo.

Njegova kompanija Donaustahl isporučuje borbene dronove Ukrajini, a Tuman tvrdi da su nemačke vlasti 2025. otkrile navodni plan ruskih obaveštajnih struktura da ga ubiju trovanjem.

Prema njegovim rečima, vlasti su ga neposredno pred Božić upozorile da mu je život ugrožen.

„Da, dolazi iz Rusije. I da, veoma je ozbiljno – vaš život je ugrožen“, rekao je Tuman, prepričavajući šta su mu saopštili nadležni.

Nekoliko dana kasnije priveden je osumnjičeni operativac nižeg nivoa.

Tuman tvrdi da je potom svoje zvanične adrese pretvorio u svojevrsne „zamke“ pod intenzivnim nadzorom, kako bi bezbednosne službe mogle da registruju osobe koje pokušavaju da ga pronađu.

„Operativci nižeg nivoa bili su tu samo da utvrde gde se nalazim“, rekao je.

Prema njegovim tvrdnjama, nakon toga je trebalo da usledi atentat.

„Zatim je trebalo da bude izvedeno ubistvo trovanjem.“

Tuman kaže da od tada živi na tajnim lokacijama uz neprekidno obezbeđenje, da mesecima nije video porodicu i da je sastavio testament i unapred pripremio uputstva o medicinskom postupanju u slučaju da bude teško povređen ili ubijen.