Nemačka poziva na novi poredak: Svet više nije isti

Njegova poruka naišla je na odobravanje domaćina, koji su isticali zajedničke vrednosti – pre svega poštovanje međunarodnog prava i stabilnosti globalnog sistema.

Pistorijus je više puta naglasio da su Evropa i Indopacifik danas neraskidivo povezani: „Današnji svet se sve više umrežava – iz dana u dan, sviđalo se to nama ili ne. Sukobi, ekonomske krize ili prirodne katastrofe mogu nastati u jednom regionu, ali njihovi uzroci mogu biti u nekom drugom, dalekom delu sveta.“ Upravo zbog toga, smatra on, bezbednosna politika više ne može biti ograničena na sopstveni region.

Ipak, stalno insistiranje na „poretku zasnovanom na pravilima“ ukazuje i na to da je postojeći sistem u krizi. Pistorijus indirektno priznaje da se stari međunarodni poredak raspada, dok novi tek nastaje i još nije prošao ozbiljan test, navodi Dojče vele. U takvim okolnostima, Nemačka – koja se u bezbednosnom smislu oslanja na Sjedinjene Američke Države – pokušava da pronađe novu, samostalniju ulogu.

Jedan od ključnih elemenata njegove vizije jeste jačanje saradnje srednjih sila, poput Nemačke, Japana, Australije i Singapura. „Ako se srednje sile drže zajedno, ako su pouzdane i slede sopstvene ciljeve, onda su one u najmanju ruku isto toliko snažne kao i supersile“, poručio je. Prema njegovom mišljenju, upravo takva saradnja može doprineti stabilnijem i uravnoteženijem svetu.

Ipak, Pistorijus ne zanemaruje ulogu velikih sila. Naprotiv, on jasno ističe da bez njih nema funkcionalnog međunarodnog sistema: „Međunarodnom poretku su potrebne supersile. One koje to jesu i one koje to žele da budu ne smeju samo da sede za stolom, već moraju da ga i oblikuju.“ Međutim, dodaje da će se tek videti da li su velike sile spremne da prihvate promene i podele uticaj sa drugim akterima.

Posebno upozorava na opasnost politike vođene strahom, koristeći upečatljivu metaforu: „Onaj ko se stalno fokusira samo na svog protivnika, odnosno partnera, nikada ne deluje suvereno. Njime upravlja strah. A odluke donete iz straha uvek su pogrešne.“ Time zapravo poziva na samopouzdaniji i nezavisniji pristup međunarodnim odnosima.

Važan deo njegove strategije odnosi se i na uključivanje zemalja Globalnog juga, koje već godinama traže pravedniju raspodelu moći u svetu. Pistorijus priznaje da te zemlje žele veći uticaj i da je pitanje kako im to omogućiti u okviru reformisanog sistema. Time implicitno podržava ideju promene postojeće globalne arhitekture.

Istovremeno, nemački ministar jasno definiše i protivnike takvog poretka. Rusiju opisuje kao „agresivnu i revizionističku“, dok za Kinu podseća da je Evropska unija već označila kao „sistemskog rivala“. Uz to, naglašava potrebu za većom nezavisnošću Evrope od Sjedinjenih Država, što predstavlja značajan zaokret u nemačkoj bezbednosnoj politici.

Kao osnovu budućeg međunarodnog sistema, Pistorijus vidi očuvanje ključnih principa – Povelje Ujedinjenih nacija, poštovanja međunarodnog prava i slobode pomorskih puteva. „Radi se pre svega o tome da se usaglasimo da nam je potreban međunarodni poredak zasnovan na pravilima“, zaključuje on, uz poruku da je za to potrebno i „pomeriti težište tog poretka“.