Nemačka služba još 2007. imala plan za borbu s pandemijom

Više od 50 godina Nemačka ima Saveznu ustanovu za zaštitu stanovništva i pomoć u slučaju katastrofe (BBK). Osnovana je u vreme Hladnog rata. Onda je početkom 2001. ukinuta, da bi 2004. ponovno bila uspostavljena. Pa zaboravljena. Govoriti o mogućnosti katastrofe nije bilo popularno – a BBK rutinski razmatra mogućnosti katastrofe i apokaliptične scenarije kako bi bili spremni ako se katastrofa zaista dogodi.Godine 2007. izvedena je i velika vežba borbe protiv pandemije. Stručnjaci BBK su 2012, u suradnji s Institutom Robert Koh razradili i opsežnu analizu rizika koja izgleda kao scenario za aktuelnu pandemiju korone. Tu je bilo reči o virusu koji kreće iz Azije i širi se po čitavom svetu. Nemačku pogađaju tri talasa infekcije fiktivnim virusom nazvanim „Modi-SARS-virus“, predviđa se nestašica lekova, zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava. Iako se sve to i dogodilo u proleće 2020, prethodno napravljena opsežna studija završila je u fijoci.Ko je odgovoran?Zašto se to dogodilo pokazuje odgovor Savezne vlade Nemačke na upit poslaničke grupe Levice u Bundestagu o tome koje je korake vlada preduzela nakon analize rizika iz 2012. kako bi obezbedila snabdevanje stanovništva zaštitnom opremom. Savezna vlada „nema saznanja o eventualnim merama saveznih pokrajina koje su one preduzele u sklopu svoje nadležnosti za zdravstvo i zaštitu od katastrofa“, navodi se u odgovoru vladine.To pokazuje šta je glavni problem: različite nadležnosti savezne i pokrajinskih vlada. Prema nemačkom Osnovnom zakonu (ustavu) savezna vlada je nadležna za zaštitu stanovništva u slučaju vojne pretnje spolja. Za zaštitu u slučaju katastrofa nadležne su savezne pokrajine.Rezultat je paradoksalan: Nemačka ima ustanovu koja bi mogla da se suoči i sa najvećim katastrofama, ali ona nema ovlašženja. Zato se nameće pitanje: šta radi onih 400 službenika BBK? I čemu im služi 18 helikoptera?Novi planoviSad bi to trebalo da se promeni – tako bar kaže Armin Šuster koji je od prošle jeseni predsednik BBK. Taj političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i bivši policajac sredinom ovog meseca je, zajedno sa saveznim ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom predstavio plan nove organizacije Ustanove za zaštitu stanovništva u slučaju  katastrofe. Plan od osam tačaka Šuster namerava da sprovede što je pre moguće.„S obzirom na aktuelnu situaciju želimo da još pre kraja mandata ove savezne vlade bude vidljivih promena. Dakle, brzo ćemo početi da sprovodimo tri ili četiri projekta“, najavio je Šuster u intervjuu za DW. „Važno mi je da smo neke stvari već podstakli pre nego što se pažnja usmeri na savezne izbore u septembru, a zatim i na pregovore o formiranju vladajuće koalicije i stvaranju nove vlade.“ Šuster želi da njegova ustanova bude prisutnija i u svesti građana kao ustanova za pomoć u slučaju katastrofe.Kod devet miliona Nemaca to je već postignuto. Oni su na svoj pametni telefon instalirali aplikaciju NINA koja upozorava na opasnost od poplave, nevremena, ali pruža i aktuelne informacije o pandemiji korone i pravilima kojih bi se trebalo pridržavati. Poslanica Zelenih u Bundestagu Irene Mihalić najveći doprinos BBK u borbi protiv pandemije vidi u daljem razvijanju te aplikacije. „Želela bih da BBK može da preuzme veću odgovornost“, kaže Mihalić.Zajedničko koordinaciono teloBBK želi da uspostavi zajednički centar za zaštitu stanovništva. Na taj način bi trebalo da budu objedinjene stručne službe na saveznom nivou, sa službama pokrajina, opština i humanitarnih organizacija, i da se na taj način omogući da koordinirano deluju.Do sada se to činilo na raznim nivoima i u raznim ustanovama. BBK želi da ih sve dovede za isti sto. U centrali BBK u Bonu već postoji dobro opremljen centar za prikupljanje informacija o situaciji na terenu. To bi mogla da bude osnova planiranog Centra.Poslanica Zelenih Mihalić načelno podržava Šusterovu inicijativu, ali ukazuje na ograničene mogućnosti BBK. Ona zahteva da savezni nivo vlasti i formalno preuzme odgovornost za zaštitu stanovništva.I Sandra Bubendorfer-Liht iz redova opozicionih liberala (FDP) smatra da je krajnje vreme da BBK dobije na važnosti. „BBK mora konačno da postane glavna ustanova“ za zaštitu u slučaju katastrofa, napisala je ona u odgovoru na upit DW. Federalni sistem u Nemačkoj ima svoje prednosti, ali „kada se radi o brzini, efikasnosti i snazi, potrebna nam je koordinacija i neko ko donosi odluke“, kaže Sandra Bubendorfer-Liht.Stvaranje nacionalnih zalihaŠef BBK ne sme da ide toliko daleko, barem dok se ne promeni Ustav koji bi saveznom nivou vlasti omogućio veće nadležnosti u zaštiti stanovništva od katastrofa. Do tada se on se nada da će saradnja različitih nivoa vlasti funkcionisati na dobrovoljnoj osnovi. I da će nadležne ustanove za slučaj katastrofe odmah znati kome moraju da se obrate.Za Šustera nije glavni problem zakonska regulativa nadležnosti, već pitanje „da li je BBK sa svojom mogućnostima dovoljno prepoznat i dovoljno prihvaćen“. Jer, već prema sadašnjim zakonskim odredbama BBK može da deluje na zaštiti i pomoći stanovništvu u slučaju katastrofe – ali samo ako to od njega zvanično zatraže savezne pokrajine ili pojedina ministarstva. „Sve ono što razrađujemo i pripremamo za slučaj npr. ratne opasnosti i odbrane, u velikoj meri važi i u slučaju šumskog požara, prirodne katastrofe ili pandemije“, kaže Šuster.Savezno ministarstvo zdravlja u međuvremenu je zatražilo pomoć BBK. Oni sada zajedno rade na stvaranju nacionalnih zaliha za zdravstvenu zaštitu. To jeste moglo da se uradi već nakon analize rizika sprovedene 2012, ali – bolje ikad nego nikad.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram