Nemačka optužila Rusiju za napad dronom na aerodrom u Lajpcigu

Dron sa eksplozivnom napravom otkriven je na aerodromu Lajpcig/Hale u istočnoj Nemačkoj, blizu ukrajinskih teretnih aviona, 4. avgusta, piše BBC na srpskom jeziku.

Nije eksplodirao jer je detonator očigledno bio neispravan, a istražitelji sumnjaju da se drugi dron sudario sa teretnim avionom u blizini.

Treći dron je navodno pronađen u blizini aerodroma 10 dana kasnije.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint rekao je da je napad na aerodrom u Lajpcigu usledio po „dobro uspostavljenom obrascu ruskih hibridnih operacija u Evropi“ i da se pretpostavljalo da će Nemačka ponovo biti meta.

Stručnjaci za bezbednost su spekulisali da je Rusija možda odgovorna, međutim, Moskva je uvek odbacivala te tvrdnje.

Aerodrom Lajpcig/Hale u istočnoj Nemačkoj koriste nemačka vojska i saveznici NATO-a za transport vojne robe, a služi i kao baza za ukrajinsku avio-kompaniju Antonov.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, koji je stajao pored Dobrinta na konferenciji za novinare u Berlinu, rekao je da će narediti zatvaranje ruskog konzulata u Bonu, a biće raskinut i ugovor za Ruski dom u Berlinu - za koji su mnogi posmatrači rekli da je korišćen za špijunažu i širenje ruske propagande.

Šef NATO-a, Mark Rute, rekao je da vojna alijansa „izražava punu solidarnost sa Nemačkom“.

„Dokazi su jasni.

„Pozdravljam mere koje je Nemačka najavila“, napisao je na društvenoj mreži Iks.

Ovo pitanje će biti razmatrano na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije u Irskoj kasnije u utorak.

Nemačka je jedna od nekoliko zemalja članica NATO-a koje su prijavile dronove na aerodromima, vojnim i industrijskim lokacijama tokom prošle godine.

Objava dolazi u trenutku kada je nemačka policija saopštila da istražuje improvizovane eksplozivne i zapaljive naprave u trafostanici u istočnoj pokrajini Brandenburg.

Oštećen je dalekovod, što je izazvalo privremeni prekid struje.

Nije poznato ko je postavio naprave.

Berlin se nije oglašavao o tome ko stoji iza napada u Lajpcigu, osim što je rekao da su „strane sile“ možda bile umešane.

Američki mediji su već izvestili da su zvaničnici iz Vašingtona povezali incident sa Rusijom.

Berlin je naglasio da je Nemačka „svakodnevna meta“ hibridnog ratovanja.

Vlada nastoji da ojača ovlašćenja svojih obaveštajnih službi, koje su dugo kritikovane kao relativno nemoćne, kako bi se suprotstavila takvim pretnjama.

Nemačka daje ključnu podršku Ukrajini, a kancelar Fridrih Merc otvoreno podržava Kijev.

Nije teško zamisliti zašto bi ukrajinski teretni avioni u najvažnijem nemačkom logističkom čvorištu mogli biti na meti Moskve.

Međutim, ovo otkriće dolazi u delikatnom trenutku za Mercovu vladu.

Na ključnim izborima u istočnoj državi Saksonija-Anhalt glavna opoziciona stranka, Alternativa za Nemačku (AfD), mogla bi da dođe na vlast na državnom nivou po prvi put.

Jedno od glavnih obećanja u kampanji krajnje desničarske stranke je da će da prestane da šalje podršku Ukrajini i da ponovo uspostavi veze sa Rusijom.