8
Verovatni sledeći nemački kancelar, konzervativni predsednik CDU Fridrih Merc, tvrdi da ima plan kako da spase nemačku industrije.
Nemačka ekonomska politika bila je „skoro isključivo usmerena ka zaštiti klime“ pod kancelarom Olafom Šolcom, rekao je Merc nedavno tokom predizbornog govora u zapadnom industrijskom gradu Bohumu. „Želim jasno da kažem šta mislim: želimo i moramo to da promenimo.
Nemačka levičarska koaliciona vlada, koja je pala u novembru zbog tekućih raskola oko potrošnje i ekonomskih reformi, obećala je da će, u idealnom slučaju, ukinuti ugalj do 2030. godine, osam godina pre zvaničnog datuma. Da bi ispunila taj cilj, koalicija – koja je uključivala Šolcovu Socijaldemokratsku partiju i Zelene – masovno se zalagala za obnovljive izvore energije i subvencionisala „zelene“ energetske kompanije kako bi im pomogla da postignu klimatsku neutralnost.
Kao rezultat toga, Nemačka je industrijski lider Evropske unije u proizvodnji zelene infrastrukture, sa najviše objekata za proizvodnju solarne i vetrotehnike. Ima druga najveća postrojenja za proizvodnju toplotnih pumpi, posle Italije.
Merc je, međutim, nagovestio da će radikalno promeniti kurs. Takva promena kursa bi značila dramatičan otklon od sadašnjeg pravca Nemačke, koja je zbog uticaja Zelenih, između ostalog, ugasila nuklearne elektrane i time umnogome povećala zavisnost od ruskog gasa.
„Poslednjih godina smo se dovoljno često dogovarali o tome koji energetski resurs ćemo postepeno ukinuti“, rekao je on tokom svog govora, pominjući i ugalj i nuklearnu energiju. „Ali dok ne budemo imali zamenu, raspuštanje onoga što imamo ne dolazi u obzir. Ako to nastavimo da radimo, masovno ćemo ugroziti Nemačku kao industrijsku silu, a nismo spremni da to uradimo.
Merc i njegov konzervativni savez imaju podršku od 31 odsto u anketama, što ih stavlja u najbolju poziciju da predvode sledeću nemačku koalicionu vladu posle izbora u zemlji 23. februara. Krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) je druga sa podrškom od 21 odsto.
Problem za Merca je što će, s obzirom na snagu AfD-a, njegovi konzervativci gotovo sigurno morati da vladaju sa SPD-om ili Zelenima, strankama koje su gurale politiku kojoj se on protivi. Merc je odbacio mogućnost koalicije sa AfD.
Tokom posete Bohumu, Merc je takođe izrazio skepticizam u pogledu fokusa prethodne vlade na „zeleni čelik“, čeličanu koju pokreće vodonik dobijen iz obnovljivih izvora energije, rekavši na panel diskusiji da „kako ne veruje da će brza tranzicija na pogon na vodonik biti uspešna“.
ThissenKrupp, bivši nacionalni šampion u proizvodnji čelika, dobio je oko 2 milijarde evra državnih subvencija 2023. godine da ubrza svoju transformaciju od proizvodnje koja emituje CO2 zamenom čeličnih peći na ugalj novim na vodonik.
U Bohumu, Merc je rekao da je bolja ideja uhvatiti ugljenik kako bi se smanjile emisije koje proizvode čeličane, umesto da se one u potpunosti izbegavaju vodonikom.
Najveća zabrinutost Merza oko vodonika proizvedenog iz obnovljivih izvora je – cena. Ali stručnjaci upozoravaju da hvatanje ugljenika, tehnologija koja troši mnogo električne energije, takođe ima visoku cenu i da još nije dostupna u obimu potrebnom za dekarbonizaciju sektora čelika.
Robert Habek, kandidat Zelenih za kancelara, osporavao je Mercove komentare o čeličanama na vodonik. „Niko ne treba da veruje da čelik proizveden iz električne energije i energije uglja i dalje ima šanse na svetskom tržištu“, rekao je Habek novinarima u utorak.
Lideri SPD-a takođe su kritikovali Merca.
„Svako ko sada želi da se javi, uništiće investicije vredne milijarde evra i desetine hiljada radnih mesta“, rekla je za nemački list Stern Anke Relinger, premijerka jugozapadne države Sarland, gde je industrija čelika ključni sektor.
Podsetimo, nemačka industrija se poslednjih meseci suočava sa ozbiljnom krizom koja se ogleda u porastu broja stečajeva i masovnih otpuštanja. Prema podacima nemačkog statističkog zavoda Destatis, broj stečajnih postupaka u 2024. godini porastao je za 16,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši najviši nivo u poslednjih deset godina. Posebno su pogođeni sektori transporta, skladištenja, građevinarstva i ugostiteljstva.
PROČITAJTE JOŠ:
Velike nemačke kompanije najavljuju značajno smanjenje radne snage. Na primer, proizvođač auto delova Schaeffler planira da otpusti 4.700 radnih mesta, od kojih je 2.800 u Nemačkoj, zbog slabe potražnje u automobilskoj industriji. Slično tome, Continental namerava da smanji svoju radnu snagu za 7.150 do 2028. godine, sa više od trećine otpuštanja planiranih u Nemačkoj.
BONUS VIDEO: Šolc u Beogradu, Litijum iz Srbije za evropsku auto-industriju