Foto: Irina Sieidkhanova

Portal Nova.rs za praznike svojim čitaocima poklanja 40 autorskih tekstova koji predstavljaju aktuelna i analitčna ili intimna i ispovedna zapažanja o godini koja je (skoro u potpunosti) iza nas. Ili o ljubavi. Ima ih i o aktivizmu, savremenicima, društvenoj odgovornosti, strasti. Ili o životu generalno. Temu smo im predstavili kao slobodnu, a pristup je njihov lični. I reči su sasvim njihove. Pišu ih naši sagovornici, saradnici, kolumnisti, prijatelji i urednici portala i novina "Nova". Ovaj konkretno piše Irina Sieidkhanova, ukrajinska novinarka i pravnica.

Dosta sam razmišljala o čemu bih pisala…Toliko sam već rekla u intervjuima, na Tviteru-u, i na Fejsbuku, da stvarno više ne znam s koje strane da počnem da gulim debeli sloj ruske propagande.

Evo, možda možemo da popričamo o duplim standardima?

Zanima me, zašto kad neki drugi narod voli svoju zemlju i svoj narod – oni su patriote. A kad Ukrajinci vole svoju zemlju i svoj narod – oni ispadaju nacisti. Gde je ovde logika?

Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Kravchenko,Maxym Marusenko/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia, Privatna arhiva

Zašto kad neki narod izlazi na proteste, onda oni brane svoje interese? A kad Ukrajinci izlaze na proteste oni odrađuju pare koje im je dala Amerika. Logika? I dalje je nema.

Ako se ruski predsednik sastaje sa američkim, on unapređuje odnose između dve države. Ako se ukrajinski predsednik sastaje s američkim, onda 100 posto kuje antirusku zaveru.

Ako Rus govori ruski, on je samo Rus. Ako Ukrajinac govori ukrajinski, on je nacionalista i fašista. Ako ruski predsednik izjavljuje proruske slogane, on je normalan predsednik. Ako ukrajinski predsednik izjavljuje proukrajinske slogane, on je proamerički i antiruski predsednik.

Ako se ruska vlada ne slaže sa ukrajinskom, onda ona brani svoje interese. Ako se ukrajinska vlada ne slaže s ruskom, onda ona kuje zaveru protiv Rusije i sprema napad na nju.

Volodimir Zelenski Foto:Tanjug/Ukrainian Presidential Press Office via AP

Ko bude video logiku, javite da je tražim.

Ljudi koju su došli u tuđu zemlju, ubijaju, siluju, muče, pljačkaju, uništavaju sve redom i nazivaju nacistima narod koji se brani od njih. Hmm…

Ovde će dobro doći izreka – najglasnije “drži lopova!” viče sam lopov. Kao što je rekao Čerčil – fašisti budućnosti nazivaće sebe antifašistima. Isitna.

A još možemo da definišemo pojam rat. Za svaku psihički zdravu osobu, rat je kad jedna vojska ratuje protiv druge vojske. Rusi ratuju protiv mirnog stanovništva jer ne znaju da ratuju pošteno. Kad u ratu pogine mnogo više civila nego vojnika, to se zove genocid. Izgleda, “braća” Rusi za Ukrajince spremaju po jedan genocid u svakom stoleću. Svi znaju o staljinskom Gladomoru kad je poginulo zvanično od 4,5 do 6 miliona Ukrajinaca od gladi.

Protest u Beogradu Foto:Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic

I evo još teme – kako je Rusija vekovima uništavala našu kulturu i jezik. Evo samo par primera:

1627 – naredba cara Alekseja Mihajloviča da se iz crkvi pokupe i spale sve knjige na ukrajinskom jeziku;
1709 – zakon Petra I o zabrani štampanja knjiga na ukrajinskom jeziku;
1748 – zabrana predavanja u školama na ukrajinskom jeziku, bilo je zatvoreno 866 škola;
1763 – ukaz-zabrana Ekaterine II o predavanjima na ukrajinskom u Kijevsko-Mogiljanskoj akademiji;
1863 – ukaz ministra unutrašnjih poslova Ruske imperije Valujeva o priznanju ukrajinskog jezika “jezikom koji nikad nije postojao, a svako ko smatra drugačije biće objavljen neprijatejem Rusiji”;
1876 – Jemski ukaz o zabrani pozorišnih predstava na ukrajinskom jeziku;

1888 – ukaz cara Aleksandra III o zabrani ukrajinskog jezika u državnim ustanovama Ukrajine, a takođe o zabrani krštenja dece ukrajinskim imenima;
1914 – ukaz cara Nikolaja I o zabrani ukrajinskih medija;
1938 – ukaz narodnih komesara SSSR o obaveznom učenju ruskog jezika u ukrajinskim školama;
1958 – ukaz centralnog komiteta o prebacivanju svih škola Ukrajine na predavanje na ruskom jeziku;

Ovo je mali deo istorije našeg „ne bratstva“ s Rusijom.

Protest u Beogradu Foto:Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic

A da sad vam ispričam o tome kako su Rusi sebi prisvojili pojam „Русь“. Jer je prvo nastao Kijevska Rusj u 882. godini. Mnogo je vekova poznato naše “Kijev – majka gradova ruskih”. Moskovija je nastala mnogo kasnije, Moskvu je 1147. godine osnovao Jurij Dolgorukij, koji je bio sin Volodimira Monomaha, poznatog kneza Kijevskoj Rusj. Neko me je pitao, kako li je Kijevska Rusj s glavnim gradom Kijevom postala Ukrajina s glavnim gradom Kijevom? Isto tako kao Rimska imperija s glavnim gradom Rimom postala je Italija s glavnim gradom Rimom.

Nažalost, u srpskom jeziku vi nemate razliku između Rusa od “kijevske Rusj” i Rusa “stanovnika Rusije”. Kod nas u jeziku, а i u ruskom, razlika je očigledna – “руси” su potomci Kijevske Rusj, a “россияне” sadašnje stanovništvo России. Tako da, moskoviti su prisvojili sebi i deo naše istorije. Ko bude hteo, može da prouči to detaljno, da ne bi posle pisali kako Ukrajine nije bilo do SSSR.

Ali ukrajinci su miroljubiv narod. Nikad nismo napadali Ruse, niti ih vređali, niti ugnjetavali njihov jezik iako imamo puno pravo na to. Tako da, čak kad je rat počeo 2014- godine, mi smo još uvek verovali u to da naše komšije ipak nisu tako loše. Od 24 februara 2022. godine, nije ostalo više iluzija. Kad smo mi i svet videli šta posle sebe ostavlja ruska vojska, čak i veći deo onih koji su još imali proruske poglede, skroz su promenili mišljenje.

Ukrajina rat Foto:Tanjug/AP Photo/LIBKOS

To kroz šta sad prolazi Ukrajina, naziva se de-bratifikacija. Mi sa Rusima nikad nismo bili braća, previše smo različiti. Sad je vreme da to prihvate i u Rusiji.

Šta bih još da rasčistimo? E, recimo, informacija. Kao pravnik i novinar s velikim iskustvom da podelim par saveta. Ko zna, možda se čuda dešavaju i nekome će stvarno poslužiti.

Na koji način da selektujete šta su istine informacije, a šta „fake news“.

Prvo pravilo – pratiti više izvora. Drugo – pratiti zvanične izvore. Ali najbitnije – proveravati! Svi, čak i pouzdani izvori, ponekad požure da objave informaciju koja nije bila proverena. Normalni izvori posle obično sami napišu da je to bio fejk.

Lično ja još proveram startnu tačku. Recimo, ako pročitamo negde “austrijski časopis objavio izjavu nekog tamo sa Tvitera”, onda ja prvo idem da vidim taj časopis, pa idem na Tviter te osobe i gledam da li je tačno.

Ukrajina rat Foto:Tanjug/AP Photo/Mstyslav Chernov

U svemu tome mi jako pomaže pravno obrazovanje, novinarsko iskustvo i ta činjenica da sa ruskim propagandnim lažima mi Ukrajinci imamo posla mnogo duže nego ceo svet i već imamo “njuh” za to. Kao Ukrajinka, ja verujem zvaničnim kanalima kao što je newsfeed našeg predsednika, naših oružanih snaga, ministarstva odbrane i tako dalje. Ukrajina se brani od neprijatelja, nama nije u interesu da štampamo fejkove. Ali razumem da to strancima može biti malo, zato ja i na društvenim mrežama govorim – “ne morate mi verovati. Ako ne verujete, proveravajte. Meni je bitno da se vi zamislite na trenutak i da pogledate na dešavanja iz ugla osobe koja je ipak više u toku”.

Ali zastrašujuće je, kako u 21. veku, kada je svaku informaciju moguće proveriti za 10 minuta i dalje postoje ljudi kojima je jedini izvor TV. Sad ima desetine sajtova ala “stop fake”, čak postoje i aplikacije za smartfone, ali mnogo naroda veruje prvom rezultatu na Guglu.

A sad malo o ruskoj propagandi.

POGLEDAJTE JOŠ:

S jedne strane, ja razumem da je uticaj lažne propagande ogroman u mnogim zemljama. Čak deo moje rodbine u Rusiji na slike mog uništenog Marijupolja govori: „to je laž, Putin nikad ne bi dopustio da stradaju civili“. Pozdravljaju vas Čečeni, Sirijci i još mnogi koji su stradali od “pomoći” Rusa. Mnogo imam takvih primera, kad najbliža rodbina u Rusiji ne veruje svojoj familiji u Ukrajini jer su decenijama trovani propagandom. A s druge strane, meni nije jasno kako ne mogu da se potrude da prouče kako stoje stvari. Pogotovo ako se već zauzimaš za nešto. Ali u svim hejt porukama koje ja dobijam od 24 februara nisam videla stav. Nisam videla ideju. Videla sam samo agresiju, nesnalaženje i glupost. Mislim, šta mora biti čovek koji mene, Ukrajinku, uči mojoj istoriji i “otvara” mi oči na “stvarnu” situaciju? Najveći neprijatelj svake propagande je intelekt. Ako ljudi uče istoriju na Vikipediji, a o geopolitici sude iz žute štampe, onda su šanse naći istinu jednake nuli. Sreća je moja, da sam za 13 godina u Srbiji i Sloveniji velikom većinom upoznala samo sjajne i adekvatne ljude. Šteta je samo što su oni drugi uvek glasniji.

Da završimo našu besedu, da ne bude previše. Ne brinite tu sam ja, da budem personalni trn istine u oku svim fanaticima za Putina i Rusiju. Zaobilazite ih u širokom luku, zaobilazite. Nema budućnosti taj koga je Rusija odabrala za bratski narod.

BONUS VIDEO Protest u Beogradu povodom 10 meseci ruskog rata u Ukrajini

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare