1
Dramatičan pad emisije gasova staklene bašte i zagađivača vazduha tokom karantina zbog pandemije koronavirusa neznatno će uticati na globalno zagrevanje, kažu naučnici.
Najnovije analize pokazuju da će do 2030. globalna temperatura biti tek 0,01 stepen niže od očekivanog.
No, autori ističu da bi oporavak prirode mogao značajno da utiče na dugoročne prognoze.
Snažan zeleni impuls mogao bi da zadrži porast temperature na 1.5 stepeni do sredine ovoga veka, piše Bi-Bi-Si.
I ranije studije ukazivale su na promene u emisijama gasova staklene bašte, nakon što je saobraćaj maltene stao, u sklopu mera protiv pandemije koronavirusa.
Globalna dnevna emisija ugljen-dioksida pala je na vrhuncu krize 17 odsto.
Nova studija ažurira te podatke pomoću podataka s Gugla i Epla o globalnom kretanju stanovništva.
Tim predvođen profesorom Pirsom Forsterom sa Univerziteta u Lidsu izračunao je kako se menjala situacija sa deset gasova i zagađivača vazduha od februara do juna 2020. u 123 države.
Stručnjaci su otkrili da su najviše pali u aprilu. Ugljen-dioksid, oksidi azota i ostale emisije globalno su manje od deset do 30 odsto, uglavnom zahvaljujući drastičnom smanjenju saobraćaja.
No, novo istraživanje pokazuje da je pad emisije nekih gasova staklene bašte poništio učinak drugih u smislu globalnog zagrevanja.
Oksidi azota iz saobraćaja obično zagrevaju atmosferu. Oni su pali 30 odsto, kao i sumpor dioksid, koji uglavnom nastaje sagorevanjem uglja.
Ispuštanje tog gasa pomaže formiranju aerosola koji reflektuje sunčevu svetlost nazad u svemir i tako hladi planetu.
To poništavanje učinaka, u kombinaciji s privremenim ograničenjima zbog pandemije, znači da će se efekat na globalno zatgrevanje do 2030. jedva osetiti, ističu naučnici.
„Iako privremene promene pomažu, emisije ugljen-dioksida treba trajno da se smanje da bi se to odrazilo na globalno zagrevanje“, rekao je Forster.
(Izvor: N1)
