Najveća luka u Evropi postala je "srce" trgovine kokainom, vapaj gradonačelnice govori koliko je situacija dramatična

Građani Holandije su na međunarodni "rat protiv droge" gledali sa određenom dozom prezira. Država je blaga prema lakim drogama kao što je kanabis, dozvoljavajući ličnu upotrebu pod određenim uslovima. Teške droge su tehnički ilegalne, ali posedovanje malih količina (poput pola grama teških droga ili jedne pilule ekstazija) često nije krivično gonjeno. Ranije je bilo zločina protiv droge, pa čak i ubistava, ali trgovina drogom nije uticala na ekonomiju ili svakodnevni život građana. To, međutim, više nije slučaj. Podstaknuta globalizacijom i međunarodnom kriminalizacijom droga, ilegalna trgovina drogom postala je unosnija i nemilosrdno nasilnija, a efekti su katastrofalni.

U protekloj deceniji, Roterdam, najveća luka u Evropi, postala je "srce" trgovine kokainom. Holandske vlasti pojačale su napore u borbi protiv trgovine, ali nisu preokrenule tok. Nedavni podaci pokazuju rekordno povećanje količine zaplenjenog kokaina, sa nešto više od 22.000 kilograma u prvoj polovini 2022. na 29.702 kilograma u prvoj polovini 2023, piše Gardijan.

Sa pojačanom trgovinom droge porasla je zabrinutost, jer se deca od 14 godina "uvlače" u ovu ilegalnu trgovinu. Kako su zaplenjeni iznosi rasli, tako se povećavalo i nasilje. U poslednjih pet godina u Amsterdamu su usred bela dana ubijene tri ključne ličnosti u velikom krivičnom predmetu protiv narko-bandi: brat ključnog svedoka, njegov advokat i poznati novinar koji je bio njegov savetnik.

Amsterdam je postao glavno odredište za narkobosove u kojem peru svoj novac ili ga usmeravaju u poreske rajeve. Njihov novac ušao je u legalnu ekonomiju, posebno u oblasti nekretnina i ugostiteljstva. Ako se taj trend nastavi holandska ekonomija će biti preplavljena novcem od kriminala, a nasilje će dostići vrhunac. To dovodi do društvenih poremećaja, generacije mladih ljudi biće namamljeni u kriminal i doći će do devastacije vladavine prava. Bez suštinske promene, Holandija je u opasnosti da postane narko-država. Procenjena ulična vrednost godišnje proizvodnje ekstazija u Holandiji iznosi 18,9 milijardi evra.

Rat protiv droge

Kako bi Holandija rešila probleme oko droge mora promeniti trenutni pristup.

O alternativama borbe treba hitno raspravljati u lokalnim samoupravama, nacionalnim parlamentima, a posebno u međunarodnim skupštinama. Zabrana droga je sadržana u međunarodnim ugovorima koji ograničavaju prostor za nacionalne politike o drogama, što znači da će morati da se stvore novi međunarodni savezi koji daju prioritet zdravlju i bezbednosti u odnosu na kaznene mere.

Postoji mnogo istorijskih primera koji mogu da pomognu u pronalasku alternativa u ratu protiv droge. Od ranih 1980-ih, uvođenje objekata za smanjenje štete u Holandiji, kao što su nabavka metadona i područja za upotrebu droga za zavisnike od heroina, poboljšalo je njihove životne uslove, zdravlje i kvalitet života, dok se kriminal smanjio. Ovog leta, glavni grad Švajcarske, Bern, najavio je sudske postupke za legalnu prodaju kokaina, u cilju povećanja kontrole i preventivnih mera. Ovo je usledilo nakon početka suđenja za legalnu prodaju kanabisa u gradu. Još jedan sjajan primer je Urugvaj, gde je vlada legalizovala kanabis za rekreativnu, medicinsku i industrijsku upotrebu i uspostavila regulisano tržište za kanabis, sa strogim pravilima o proizvodnji, distribuciji i prodaji.

Regulacija tržišta, državni monopoli ili pružanje usluga u medicinske svrhe samo su neke od mogućih alternativa. Ali nijedna ne pruža "instant" rešenja. Kriminalci su pokazali da će koristiti nasilje kako bi zaštitili svoj profit, a zdravstveni rizici nekih droga su i dalje ogromni. To znači da država mora da uzme u obzir i reakciju. Međutim, ništa od ovoga ne može biti izgovor da se nešto ne preduzme po tom pitanju.