Za punih deset meseci rusko-ukrajinskog rata na frontu je korišćena čitava lepeza oružja sa obe strane. Suštinski, tokom ovog mukotrpnog perioda vodi se bitka između dve vrste naoružanja - onog koje stiže sa Zapada i pomalo zastarelog, ruskog - iz doba Sovjetskog saveza. Obe strane u vojnim bazama imaju po više primeraka oružja koje bi moglo da nanese ozbiljnu štetu drugoj strani. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da u "sučeljavaju" oružja više pažnje treba posvetiti strateškoj ulozi koju ima na frontu, nego jačini kao takvoj. Stoga, Radić smatra da se po pitanju funkcionalnosti izdvajaju dve vrste - haubice kalibra 155 milimetara sa ukrajinske strane i bombarderi Tu-95MS sa ruske.
“Pojava haubica kalibra 155 je napravila revoluciju na frontu. Ukrajina je početkom rata bila u problemu jer je decenijama unazad prodavala oružje koje joj je ostalo iz Sovjetskog vremena. Čak ni kada su ušli u rat 2014. godine nisu u potpunosti zaustavili proces prodaje. Zbog toga su sve do donacija haubica kalibra 155 milimetara bili prinuđeni da se bore sa haubicama kalibra 152 mm koje su tradicionalni sovjetski tip oružja i haubicama od 122 mm”, kaže Radić.
Ističe da je ono što kvalifikuje ovaj tip haubica pre svega njihova strateška vrednost.
„Činjenica je da možda haubica 155 mm nije najmoćnije oružje koje je stiglo u Ukrajinu od početka sukoba. Ipak, jeste najjače u pogledu političkog značaja vojnog sredstva. U vojnom pogledu je mnogo moćnija recimo američka haubica M777. Takođe dobili su razne moćne tipove haubica od Francuza, Italijana, Nemaca i sigurno su sofisticiraniji od haubica kalibra 155 mm, ali one su važnije. Razlog tome je zato što su odluku o toj donaciji doneli tek onda kada su procenili da Ukrajina može da drži liniju fronta”, ocenio je naš sagovornik.
Dakle, nije samo u pitanju sredstvo kao takvo, već činjenica da nije bilo posmatrača koji su optimistično gledali na sudbinu ukrajinske vojske.
„Čak i najoptimističnije procene su predviđale da će izgubiti levu obalu Dnjepra i da će se zatim sve pretvoriti u gerilsku borbu. Zbog toga su i Amerikanci i njihovi saveznici najpre slali lako prenosne protivtenkovske sisteme računajući na to da ne treba slati Ukrajincima ništa što bi moglo da bude laka meta za rusku avijaciju i artiljeriju. Slali su nešto što može da da blagu prednost, što može da se sakrije, da se prenese civilnim vozilom, smesti u podrum“, naglasio je Radić.
A onda se, kako smatra naš sagovornik, dogodio zaokret.
„Kada su Amerikanci procenili da ukrajinska vojska uspeva da uspostavi kontrolu nad linijom fronta, odlučili su da im daju teško naoružanje – haubice 155mm. Ta vrsta oružja je masovnija i većeg dometa. S njima su Ukrajinci su značajnu prednost na frontu – između 25 i 40 kilometara. Oni u tom predelu mogu da dejstvuje protiv protivničke artiljerije – Rusa“, kazao je naš sagovornik.
Radić naglašava da, kada se ovo sabere sa dobrim obaveštajnim podacima koje Kijevu daje NATO i dronovima koje koriste za izviđanje, dobija se mogućnost da se održi linija fronta i da se parira ruskoj artiljeriji koja je brojnija i ima daleko veći utošak municije.
“Tako su Ukrajinici sa skromnim utroškom u početku u odnosu na Ruse, uz kombinaciju tehničkih i taktičkih elemenata uspeli da održe balans”, ocenuje vojni analitičar.
Radić kaže i da se to koliko je navedena kombinacija pogubna po Ruse, najbolje vidi na primeru ranjavanja Dmitrija Rogozina, šefa grupe vojnih savetnika i naučno-tehničkog centra Carski vukovi. Naime, on je pogođen projektilom koji je lansiran sa velike udaljenosti, upravo iz ove haubice na restoran u Donjecku u kom je sedeo.
Ruska prednost – bombarderi
Kada je reč o ruskom naoružanju, Radić smatra da je ključna avijacija velikog dometa – bombarderi Tu-95MS, Tu-22M i Tu-160.
“Oni su adut za dejstvo po daljini. Krstareća raketa može biti lansirana sa kopna, iz vazduga i sa mora, ali i ispod porvršine mora iz podmornica. Sa njih su lansirane moderne krstarece rakete H-101 dometa – orijentaciono više od 5.000 kilometara. Naravno ovo treba uzeti sa rezervom” , rekao je Radić.
Ipak, vojni analitičar navodi da postoji jedan veliki problem – Rusija se našla suočena sa tehnološkim zaostatkom u ondosu na ono što političari do tada projektovali kao sliku stvarnosti.
“Pokazalo se da ne mogu da izvedu vazduhoplovne operacije, ono što radi NATO. Do sada imamo samo nekoliko primera u kojima je ruska taktička avijacija organizovala napd kojom je prokrčen put vojsci tamo gde treba “prevariti” protivnički sistem PVO i dejstvovali na neki objekat po dubini. Dakle, Rusija se drži fronta, a ključno pitanje bilo je – kako preko nje”, kazao je naš sagovornik.
Ipak, Radić kaže da ne treba zanemariti ni projektile H-555 i H-55 koji imaju domet veći i od 2.000 kilometara.
“Samo što u nedostatku istih Rusija koristi zastarele H-22 koji imaju dosta manji domet – nešto više od 300 kilometara”, zaključuje naš sagovornik.
BONUS VIDEO Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada