Najava blajburške mise u Sarajevu izazvala osude

"Očigledno je da se Blajburg prvenstveno koristi za pokušaj rehabilitacije ustaške ideologije u danima kada cela Evropa obeležava pobedu nad fašizmom. Ne vidim nikakvu vezu Sarajeva sa Blajburgom. Ako u kontekstu Drugog svetskog rata za nekoga u Sarajevu treba moliti, onda su to hiljade nedužnih žrtava Maksa Luburića i ustaškog režima", izjavio je predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović.Pozvao je vrhbosanskog nadbiskupa kardinala Vinka Puljića da odustane od najavljene mise jer je Crkva dužna voditi računa o porukama koje šalje svojim delovanjem.U oštroj reakciji član Predsedništva BiH Željko Komšić pozvao je kardinala Puljića, koji bi trebao predvoditi misu, da se priseti zločina što su, kako je rekao, počinili ti isti za čije će duše moliti. Dodao je kako se ne sme zaboraviti da su ustaše ubijale i Hrvate katolike koji su bili protiv njihovog zločinačkog projekta.

Sarajevski gradonačelnik ne vidi ništa sporno

Gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka kazao je da on ne vidi ništa sporno u tome da se održi komemoracija žrtvama komunističkog režima, ali je istakao kako se to mora činiti bez bilo kakvih fašističkog znakova i poruka."Smatram da i žrtve komunističkog režima imaju pravo da se na dostojanstven način obeležavaju stratišta i čuvaju sećanje. Takvih žrtava ima i bilo je itekako i u BiH. Ali, apsolutno sam protiv i osuđujem svaki vid isticanja bilo kakvih fašističkih simbola i poruka kakve smo gledali proteklih godina na komemoracijama u Blajburgu", kazao je SDA-ov gradonačelnik Sarajeva za portal Žurnal komentarišući najavu održavanja mise.No, iz stranke čiji je Skaka član stiglo je potpuno drugačije mišljenje, u kojemu SDA najoštrije osuđuje najavu mise te ističe kako bi takvo okupljanje, da je na sekularnom nivou, u Sarajevu sigurno bilo zabranjeno po uzoru na standarde u Austriji."Očigledno je da se radi o događaju koji za primarnu svrhu nema sećanje na nedužni deo žrtava (žene i deca), već rehabilitaciju pripadnika ustaškog režima i njegovog nasleđa",saopštila je SDA.U raspravu se uključio i Hrvatski narodni sabor (HNS), koordinacija stranaka s hrvatskim predznakom okupljenih oko HDZ BiH,  koji je osudio "gnusne i zlonamjerne napade" na kardinala Puljića.U saopštenju su ocenili kako je rasprava o blajburškoj misi u Sarajevu "još jedan u nizu  napada na Katoličku crkvu i Hrvate u Bosni i Hercegovini".

Reakcije opozicije

U udruženjima koje okupljaju nekadašnje pripadnike partizanskog pokreta i njihove simpatizere nemaju nikakvih rezervi u oceni onoga što bi u Sarajevu trebalo uslediti 16. maja.Predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata BiH (SABNOR) Sead Đulić kazao je kako su muslimani u toj zemlji u 2. svjetskom ratu jasno odabrali antifašističku stranu odbivši slediti Pavelićevog doglavnika Ademagu Mešića. U izjavi za televiziju N1 on je podsetio na jedanaest hiljada žrtava uglavnom ustaškog terora u Sarajevu dodajući da slavljenje, na bilo koji način, "krvnika Sarajlija" predstavlja "otvaranje teških rana, raspirivanje međunacionalne mržnje i netrpeljivosti, što bi vlast morala sankcionisati".Udruženje Počasni blajburški vod, koja organizuje i ovogodišnju komemoraciju, otvoreno se proglasilo nasljednikom ideja Nezavisne države Hrvatske (NDH), a najavilo je kako će sarajevski antifašisti razmisliti o mogućem organizovanju protesta zbog najavljene mise, javlja Hina.Reagovale su i opozicijske parlamentarne stranke SDP i Naša stranka (NS), koja je do nedavno bila na vlasti u Sarajevskoj županiji. Pozvali su i na mirne protestee 16. maja u vreme služenja mise u sarajevskoj katedrali.

Puljić bi predvodio misu u Sarajevu

Potpredsjednik NS Srđan Mandić u izjavi je istaknuo kako je svaka dosadašnja bleiburška komemoracija bila politički instrumentalizirana i "kontaminirana fašističkim obeležjima".Kardinal Puljić ove je godine trebao predvoditi misu na Blajburgu, no kako je zbog pandemije koronavirusa odlazak u Austriju postao nemoguć, komemoracija je organizovana tako da će u Blajburgu 16.maja, uz molitvu tamošnjeg sveštenika i u prisustvu hrvatskog ambasadora u Austriji Daniela Glunčića, biti položen venac na spomen obeležje.U Zagrebu bi na Mirogoju usledila molitva i polaganje venaca, dok bi svetu misu u katedrali u Sarajevu služio kardinal Vinko Puljić.