0
Lideri Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODBK), koja obuhvata Rusiju, Kazahstan, Kirgistan, Jermeniju, Tadžkistan i Belorusiju, sastali su se u Moskvi u 16. maja. Ova organzacija na koju se gleda kao na rusku verziju NATO-a, ima neke sličnosti sa Varšavskim paktom koji je nekada okupljao je zemlje istočnog bloka. Da li će ODBK doživeti sudbinu Varšavskog pakta?
Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, poznata po svom akronimu ODKB, regionalna je međunarodna organizacija nastala na prostoru bivšeg SSSR, koja se bazira na bezbednosno-vojnoj saradnji.
Ovo je oblast koja je delimično zastupljena i u okviru Zajednice nezavisnih država (ZND). Pored Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), gde osovina Peking–Moskva zajedno sa srednjoazijskim zemljama postsovjetskog prostora gradi bezbednosni savez Evroazijskog značaja, ODKB predstavlja užu vojno-bezbednosnu alijansu važnih država postsovjetskog prostora ODKB.
Često se spominje sličnost ove organizacije sa nekadašnjim Varšavskim paktom, a mnogi je takođe zovu i „ruskom verzijom NATO-a“. Za razliku od većine odbrambenih saveza, Varšavski pakt nikada nije raspoređivao svoje trupe u inostranstvo, već sam unutar svojih država članica. Za 30 godina postojanja ODBK, jedini put je poslala svoje trupe u Kazahstan u januaru, kada su u toj zemlji izbili protesti.
Na sastanku ODBK koji je održan 16. maja u Moskvi, zemlje članice su upozorile da će širenje NATO povećati tenzije. Samit je održan povodom 30. godišnjice potpisivanja Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i 20. godišnjice od osnivanja te organizacije. Pojedini stručnjaci ističu da je cilj bio pokazati da Moskva „nije sama“ nakon invazije na Ukrajinu.
Generalni sekretar ODKB Stanislav Zas rekao je da će militarizacija Evrope i dalje širenje NATO, uključujući prijem Švedske i Finske samo povećati tenzije u regionu. On je rekao da pitanje učešća snaga ODKB u ruskoj specijalnoj operaciji u Ukrajini nije bilo tema samita, navodi TAS S.
Na marginama samita Putin je održao odvojene sastanke sa kolegama iz Kazahstana, Belorusije, Kirgistana i Tadžikistana, kao i sa premijerom Jermenije, prenosi RIA Novosti. Sa predsednikom Kazahstana Kasim-Žomartom Tokajevim razgovarao je o bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, kao i o budućem zajedničkom učešću na različitim forumima.
Putin i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko imali su kratak razgovor o pretovaru robe u ruskim lukama, izgradnji beloruskog terminala u blizini Sankt Peterburga i saradnji u oblasti raketne nauke i drugim oblastima vojno-industrijskog kompleksa.
Organizacija je ignorisala molbe premijera Jermenije Nikole Pašinjana u ratu sa Azerbejdžanom 2020. godine na području Nagorno-Karabaha i zahtev Kirgistanske Republike 2010. godine, čije je odbijanje navelo beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da kaže da su „dalje aktivnosti ODBK (ne)obećavajuće, jer organizacija ne reaguje na državni udar u jednoj od svojih članica, prenosi euobserver.com.
Delovanje trupe ODBK u Kazahstanu u januaru ove godine, usledilo je nakon poziva predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva. To predstavlja značajnu promenu, za razliku od prethodnih akcija u vreme Varšavskog pakta, kada su ruske trupe delovalo bez poziva i gušile proteste u Budimpešti i Pragu.
Mnogi su istakli da je Tokajev zahtevom koji je uputio Moskvi poručio da Rusija ima veću ulogu u određivanju budućnosti Kazahstana nego njeni građani.
ODBK ima i nove nevolje. Između Kirgistana i Tadžikistana došlo je do neprijateljstava duž granice u planinama Pamir. Najmanje jedna osoba je ubijena tokom sukoba 16. maja između stanovnika i organa reda u autonomnom regionu na istoku zemlje.
Zvaničnici su ponovili da su nemiri rezultat problema koji stvaraju „neupućeni mladići“, signalizirajući da su odlučni da zanamere gnev prema centralnim vlastima koji bukti u udaljenoj planinskoj regiji u Tadžikistanu.
Kako NATO ima garanciju iz člana 5. u kojem se navodi da je napad na jednu zemlju članicu napad na sve, ODBK ima slične garancije iz člana 4, koji kaže: „U slučaju čine agresije na bilo koju od održava članica, sve druge članice će mu pružiti neophodnu pomoć, uključujući i vojnu“.
Pošto ukrajinska vojska dobija samopouzdanje i snagu, ako dođe do kontraofanzive u Donbasu ili na Krimu, da li će se na nju gledati kao na Nagorno-Karabah na koji Moskva gleda kao na izvan međunarodno priznate teritorije Jermenije i mimo garancija ODBK, ili će Moskva to smatrati napadom na „rusku teritoriju“ i tražiti od članica ODBK da se pridruže u njenoj borbi protiv Kijeva?
Iscenirana provokacija ili mogući upad ukrajinskih snaga u Belorusiju bi na sličan način mogao da izazove kolektivni odgovor. Osim trupa ili vojne opreme, Putin bi mogao od članica ODBK da traži i drugu pomoć, prenosi euobserver.com.
PROČITAJTE JOŠ:
Moskva već dugo koristi energiju kao oružje da izvri svoj uticaj i „maltretrira“ susede. Putin je već odgovorio na evropske sankcije time što je prekinuo obustavu gasa Bugarskoj i Poljskoj. Ukoliko se primeni član 4, Moskva može da pozove Kazahstan da prekine isporuku nafte koja se isporučuje preko Rusije.
Varšavski pakt se raspao 1. jula 1991. godine kada Moskva više nije mogla da primorava ostale na članstvo, pošto su zemlje članice videle da pakt služi samo interesima Moskve, a ne njihovoj bezbednosti.
Da li će zemlje članice ODBK biti uvučene u Putinov rat ili će se suprotstaviti Moskvi zarad interesa svojih građana, pokazaće hoće li ODBK čekati ista sudbina kao i Varšavski pakt.
BONUS VIDEO: Predaja ukrajinskih boraca iz Azovstala i zbrinjavanje ranjenika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
