Po drugi putu ovoj deceniji Elvira Nabiulina upravlja ruskom ekonomijom u kriznoj situaciji. Suočena sa kolapsom rublje i rastućom inflacijom nakon jedva godinu dana provedenih na čelu Centralne banke Rusije, Nabiulina je 2014. godine naglim povećavanjem kamatnih stopa uvela ovu instituciju u modernu eru ekonomske politike. Politički rizičan potez je usporio ekonomiju, ukrotio rastuće cene i doneo joj međunarodnu reputaciju osobe koja donosi teške odluke. Sada je ponovo i centru pažnje, kao žena koja rukovodi novcem koji Rusija izdvaja za rat u Ukrajini.
U svetu bankara, među tehnokratama kojima je zadatak da drže cene pod kontrolom, Nabiulina je postala „zvezda u usponu“.
Sada je na Nabiulinoj da vodi rusku ekonomiju kroz duboku recesiju i da njen finansijski sistem, odsečen od ostatka sveta, zadrži netaknutim. Izazv je usledio nakon godina koje je provela jačajući rusku finansijsku odbranu od mogućih sankcija koje su uvedene kao odgovor na pokretanje rata u Ukrajini.
Ona je predvodila izvanredan oporavak ruske valute koja je izgubila četvrtinu svoje vrednost za nekoliko dana od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Centralna banka je preduzela agresivne mere da spreči da velike sume novca napuste zemlju, zaustavivši paniku na tržištima i potencijalni nalet na bankarski sistem.
Krajem aprila je ruski parlament potvrdio novi mandat Nabiuline, nakon predloga Vladimira Putina lično.
„Ona je važan svetionik stabilnosti za ruski finansijski sistem“, rekla je Elena Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije industrijske grupe u Vašingtonu.
Kriza 2014. godine
Tokom finansijske krize 2014. godine, Nabiulina je pretvorila katastrofu u priliku. Rusija se tada suočila sa ekonomska šoka – kolaps cena nafte i ekonomske sankcije uvedene nakon što aneksije Krim. Nabiulina je odlučila da ne prati tradicionalnu politiku i usmerila fokus banke na upravljanje inflacijom. Kamate je podigla na 17 odsto, a one su godinama ostajale realtivno visoke.
Bilo je bolno to prilagođavanje, a ekonomija je trpela godinu i po dana. Ali do sredine 2017. godine uspela je u nečemu što je samo nekoliko godina ranije izgledalo nemoguće: stopa inflacije je pala ispod četiri odsto, najniže u postsovjetskoj eri u zemlji.
Pod rukovodstvom Nabiuline, Centralna banka je nastavila svoje napore u modernizaciji. Poboljšala je kumunikaciju tako što je donosila ključne političke odluke, davala je smernice o politici, sastajala se sa analitičarima i davala intervjue.
Centralna banka je počela da se smatra ključnim ekonomskim faktorom, privlačeći ugledne ekonomiste iz privatnog sektora.
Nabiulina je opisana kao osoba koja je fokusirana, uvek dobro pripremljena, zagovornica tržišnih sila i ljubitelj istorije i opere.
„Čišćenje“ banaka
Pored svog rekorda u monetarnoj politici, Nabiulina je dobila pohvale za sprovođenje temeljnog „čišćenja“ bankarske industrije. U prvih pet godina rada u banci, poništila je oko 400 bankarskih dozvola, što je u suštini zatvorilo oko trećinu ruskih banaka – u pokušaju da izbaci slabe institucije koje su obavljale, kako je navela „sumnjive transakcije“.
To se smatralo hrabrim krstaškim pohodom, pošto je 2006. godine ubijen zvaničnik centralne banke koji je započeo energičnu kampanju protiv banaka osumnjičenih za pranje novca.
„Borba protiv korupcije u bankarskom sektoru je posao za veoma hrabre ljude“, rekao je Sergej Gurijev, ruski ekonomista koje je napustio zemlju 2013. godine i sada je profesor u Parizu.
Izgradnja tvrđave
Nabiulina je dve decenije bila visoki zvaničnik u Putinovom kabinetu. Bila je njegov glavni ekonomski savetnik nešto više od godinu dana pre nego što je postala predsednica Centralne banke u junu 2013. godine, pošto je već bila ministarka za ekonomski razvoj dok je Putin bio premijer.
„U nju imaju poverenje i vlada i predsednik“, rekla je Sofija Donjec, ekonomista Renesans kapitala u Moskvi, koja je radila u Centralnoj banci od 2007. do 2019. godine.
Reputaciju čuvarke ruske ekonomije stekla je pripremanjem odbrane od sankcija koje je Rusija i ranije očekivala.
Tokom njenog mandata, udeo dolara u rezervama je pao na oko 11 procenata. Čak i nakon što su sankcije zamrzle rezerve banke u inostranstvu, zemlja je imala „dovoljno rezervi“ u zlatu.
Ostale zaštite od sankcija su uključivale alternativu SVIFT-u, globalnom bankarskom sistemu za razmenu poruka, razvijenom poslednjih godina.
Ratna ekonomija
Nakon što je Nabiulina provela skoro deceniju gradeći reputaciju u sektoru suzbijanja inflacije i uvođenja tradicionalne monetarne politike u Rusiju, zapadne finansijske kazne nametnute nakon invazije na Ukrajinu, brzo su je primorale da odustane od politike koju inače preferira.
PROČITAJTE JOŠ:
Ona je sada više nego udvostručila kamatu na 20 odsto, iskoristila kontrolu kapitala da ozbiljno ograniči odliv novca iz zemlje, prekinula je trgovanje akcijama na Moskovskoj berzi i olabavila je propise o bankama.
Ove mere su zaustavile početnu paniku i pomogle su da se rublja oporavi, ali je kontrola kapitala samo delimično ukinuta.
Sada Rusija ulazi u strmoglavu recesiju sa zatvorenom ekonomijom. Banka je 29. aprila snizila kamatnu stopu na 14 odsto, što je znak da se gušenje finansijskog tornada prebacuje na pokušaj minimiziranja produženog uticaj sankcija na domaćinstva i preduzeća jer se inflacija ubrzava i kompanije su prisiljene da ponovo pokrenu svoje lance snabdevanja.
BONUS VIDEO: Parada pobede u Moskvi i govor Vladimira Putina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar