Kako prve snežne pahulje pokrivaju područje Balkana, avganistanski migranti koji putuju mesecima ka Evropi, počinju polako da pristižu. Njihov cilj je granica Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, zemljom EU za koju se nadaju da će im poslužiti kao usputna stanica dalje ka EU bloku.
PROČITAJTE JOŠ:
Ruta je, kažu humanitarni radnici, postala atraktivna jer zvaničnici obično ističu uobičajene rute kroz Grčku ili Italiju. Avganistanci su kako su rekli, već neko vreme privučeni ka odredištu, podstaknuti kada su talibani počeli da jure kroz sela po Avganistanu pre nego što su preuzeli vlast u celoj zemlji u avgustu ove godine, prenosi Politiko.
Ali je jedan od tih Avganistanaca. On je u pokretu četiri meseca otkako je napustio svoj dom u Lovgaru u blizini Kabula. Sada konačno, blizu hrvatske granice, priprema se za prvi pokušaj da sa porodico pređe u EU.
„Kao porodica koja je označena kao zapadnjačka, morali smo da odemo ili žene u mojoj porodici ne bi imale šanse“, rekao je Ali, koji je naveo samo svoje prvo ime iz straha od odmazde protiv svoje porodice u Avganistanu.
Međutim, kako ljudi poput Alija prilaze granici, radnici za ljudska prava kažu da objekti i nadzor nisu išli u korak. Nema dovoljno kreveta za privremeni smeštaj tražilaca azila, upozoravaju. A migranti svedoče da ih odbijaju na sve nasilniji način.
„Postaje još teže ovih dana, bez obzira na to koliko se trudim“, rekao je Ramin (29) iz Avganistana, koji je otišao prošle godine kada su talibani zatvorili njegov rodni grad blizu granice sa Tadžikistanom. I on je takođe naveo samo svoje prvo ime.
Radnici za ljudska prava upozoravaju da ovde postoji uslovi za humanitarnu graničnu krizu – još jednu za kontinent koji se godinama bori sa njima.
„Hladno vreme predstavlja veliku opasnost“, rekla je Keti Džejms iz internacionalne grupe medicinskih volontera koji pomažu migrantima u pograničnom gradu Velika Kladuša, koja je na sat vremena od Bihaća.
„Ljudi, uključujući i malu decu, su često ostavljeni i izloženi, nemaju gde da spavaju. Ova zima neće biti drugačija“, rekla je.
Izazov u ovoj situaciji je onaj koji se godinama provlači. Tokom protekle tri godine, Avganistanci su bili najčešći tražioci azila na bosansko-hrvatskoj granici, mikrokosmos od pola miliona Avganistanaca koji su podneli zahtev za zaštitu u okviru EU.
Hiljade Avganistanaca koji su poslednjih godina pokušali da uđu u Hrvatsku jednostavno su se vratili, ili bili deportovani zbog ilegalnog prelaska granice. Mnogi jednostavno započnu proces iznova, tražeći drugo mesto duž granice. To je ples napred-nazad poznat lokalno kao „igra“.
Međutim, nije svaka deportacija nužno legalna. Prema međunarodnom pravu, migranti imaju pravo da podnesu zahtev za azil, a uskraćivanje ovog prava se često naziva „odbijanjem“. Tokom 2020. godine, više od 110 migranata je svedočilo o odbijanju na granici pri čemu su neki naveli ponižavajući tretman ili mučenje koje je uticalo na 1.656 ljudi. Izveštaje je prikupila Mreža za praćenje nasilja na granicama, nezavisna grupa nevladinih organizacija i udruženja koja prati kršenje ljudskih prava na granicama EU.
Hrvatska vlada je priznala potrebu da se pozabavi nasilnim odbijanjem obećavajući da će primeniti nove mere. Međutim, nekoliko migranata kaže da je ta praksa samo ojačala od sredine avgusta, pošto su zemlje EU počele da brinu zbog masovnog egzodusa iz Avganistana.
Zaista, nakon što je Kabul pao i zapadni saveznici napustili Avganistan krajem leta i na jesen, lokalni stručnjaci za migracije počeli su da brinu za hrvatsku granicu na zimu.
„Prošle zime smo bili svedoci većeg broja porodica sa malom decom koji su prelazili bosansko-hrvatsku granicu“, rekla je Sara Kekus iz Centra za mirovne studije u Zagrebu.
„Ove godine, imajući u vidu situaciju u Avganistanu i još uvek nepostojeću sistemsku šemu EU za evakuaciju onih koji beže od talibanskog režima, nema razloga da očekujemo drugačiju situaciju“.
I dok zvanični podaci pokazuju ukupan pad broja migranata koji prelaze u Hrvatsku od 2016. godine, s obzirom na dodatne političke prepreke na svakoj granici na tom putu – balkanska ruta ponovo postaje privlačna: smatra se sve situgnijom od prelaze koji vode preko Grčke i Italije.
„Kako centralnomediteranska ruta postaje sve opasija u očima migranata, privlačnost ka putu ka EU kroz istočnu granicu ponovo raste“, rekao je Denijel Bombardi, koordinator za jugoistočnu Evropu za Karitas, dobrotvornu organizaciju koja radi sa migrantima na Balkanu.
„Nakon zatvaranja nekoliko kampova u Bosni, broj raspoloživih mesta za migrante se smanjio“, rekao je Bombardi.
„Organizovaniji, polanirani pristup, omogućio bi dostojanstvenije upravljanje ovim tokovima“, dodao je.
U novembru, bosanski zvaničnici su otkrili Lipu, novi izbeglički kamp koji finansira EU na periferiji grada Bihaća na severozapadu zemlje, samo nekoliko kilometara od granice.
Objekat je bio zamena za drugi objekat koji je Međunarodna organizacija za migrancije podigla u martu 2020. godine, sa ciljem da tražioce azila izvuče iz neformalnih naselja u šimama dok je pandemija harala svetom.
Ali i Ramin su dvojica migranata koji su uhvaćeeni u ciklusima preslaska granice, u beskrajnoj „igri“.
Ali (19) je relativno nova pridošlica i dolazi sa tri sestre i majkom. Plaši se da neće preći pre nego što nastupi zima, oprezan je zbog mogućnosti da će morati da kampuje napolju nakon što ga odbiju. I kao jedini muškarac koji putuje sa četiri žene, rekao je da oseća poseban teret.
Ramin sa druge strane, pokušava da uđe u Hrvatsku više od godinu dana. Tokom protekla dva meseca, pokušao je da pređe iz Bihaća i iz Velike Kladuše. Svaki put bi mu hrvatska policija uzimala novac i telefon, pre nego što bi ga poslala nazad u Bosnu.
Njegov cilj je da dođe kod supruge u Francusku i da se na kraju poveže sa roditeljima u Nemačkoj, koji su evakuisani iz Kabula kroz rad sa zapadnom nevladinom organizacijom.
Sve ove ljude čeka nimalo lak period. Mnoge porodice su požurile da prežu granicu dok je leto jenjavalo plašeći se da će biti veće gužve na granicama i da zvaničnici pripremaju nove mere. Za samce, mogućnost prelaska postoje skoro nemoguća.
Međutim, poteškoće neće odvratiti Ramina, Alija i druge.
BONUS VIDEO: Kako se Srbija odnosi prema migrantima?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar