Može li Ukrajina zaista da povrati otetu teritoriju od Rusije? Evo šta kažu stručnjaci

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp naglo je promenio svoj stav o rusko-ukrajinskom ratu rekavši da bi Kijev mogao da povrati svoje granice.

Prvi put, Tramp je u utorak izjavio da bi Ukrajina mogla da povrati petinu svoje teritorije koju je izgubila od Rusije nakon aneksije Krima 2014. godine, podrške Kremlja separatistima i pune invazije 2022.

„Ukrajina, uz podršku Evropske unije, u poziciji je da se bori i VRATI celu Ukrajinu u njenom izvornom obliku“, napisao je Tramp na svojoj mreži Truth Social.

Međutim, politički i vojni analitičari sumnjičavi su prema njegovom novom uverenju.

"Tramp razmišlja kao biznismen"

Prema Volodimiru Fesjenku, šefu kijevskog think-tanka Penta, Trampove reči ne znače stvarni zaokret.

„Nemojte posmatrati Trampove reči kao signal povratka na granice iz 1991. godine“, rekao je on za Al Džaziru. „To je retorička formula kojom Tramp izražava simpatije i pozitivne emocije prema Ukrajini. To je signal, način da se izvrši pritisak na Putina, ali samo retorički.“

„Neće biti nikakvih revolucionarnih i senzacionalnih poteza, nikakve jedne odluke koja može promeniti sve“, dodao je Fesjenko.

Tramp insistira da nije Vašington taj koji treba da podrži Kijev, već Brisel i NATO.

„Tramp razmišlja kao biznismen. On vidi i dobija informacije da je ekonomska situacija Rusije sve lošija“, kaže Fesjenko, podsećajući da su sankcije, usporeni rast, inflacija i budžetski deficiti ove godine oslabili rusku privredu.

„Tramp ne želi da Ukrajina pobedi u ratu. On želi da rat bude završen. Njegovi ciljevi se nisu promenili. Zato šalje signale Putinu“, rekao je Fesjenko.

Kremlj je, odgovarajući na Trampov post, poručio da Rusija nema izbora osim da nastavi rat, a Trampov komentar nazvao je „pogrešnim“.

Fesjenko je podsetio i na Trampov avgustovski samit s Putinom na Aljasci, koji jeste prekinuo međunarodnu izolaciju Rusije, ali nije doneo nikakve pozitivne rezultate za Kijev.

Ukrajinski vojni analitičar, general-pukovnik u penziji Ihor Romanenko, rekao je da Trampov zaokret ne odražava njegovo lično viđenje, jer „on nije sposoban za takvu procenu“. Prema njemu, to je plan nekih članova Trampovog tima – iz Pentagona, obaveštajnih službi ili Kongresa.

Romanenko smatra da Ukrajina mora da uradi svoj „domaći zadatak“: potpunu i pravednu mobilizaciju muškaraca za vojsku, prelazak ekonomije na ratni režim i uvođenje potpunog vojnog zakona sa oštrijim kaznama za izbegavanje regrutacije i korupciju.

Skepticizam o povratku granica iz 1991.

Ruska letnja ofanziva je pri kraju. „Nisu postigli ono što su planirali, ali još imaju resurse. Vidimo kako napreduju“, rekao je Romanenko.

Rusija je u potpunosti zauzela Luhansk i napreduje ka ključnim gradovima u Donjecku, dok u Zaporožju i Dnjepru priprema teren za dalja napredovanja. Prema Nikolaju Mitrohinu sa Univerziteta u Bremenu, Moskva je ovog leta zauzela oko 2.000 kvadratnih kilometara i time stvorila odskočnu dasku za jesenju i zimsku ofanzivu.

Mitrohin naglašava da Ukrajini hitno trebaju američki raketni sistemi HIMARS, borbena vozila, sistemi PVO „Patriot“, kao i još F-16 aviona, makar i zastarelih, te oko 100.000 vozila za kretanje po nepristupačnim terenima.

Ipak, čak i da sve to dobije, „nemoguće je razmišljati o povratku na granice iz 1991. godine“, rekao je on za Al Džaziru.

Kao razloge navodi dominaciju dronova, koja onemogućava masovne proboje oklopnim vozilima, kao i „nisku taktičku obučenost ukrajinskog vojnog vrha“, odgovornog za gubitke u neuspelim kontraofanzivama 2022. i 2023.

Ukrajina, kaže on, može uspešno da napreduje samo lokalno, gde nema masovnog prisustva ruskih trupa – kao što je bilo osvajanje Izjuma 2022. ili upad u rusku Kursku oblast 2024. godine.

Zbog toga čak ni povratak teritorija izgubljenih posle 2022. ne deluje „realno“.