Putin je nekoliko puta prevario Trampa, da li je tome konačno došao kraj? Najavio je osvetu Moskvi, Zelenski likuje

Tokom većeg dela svoje političke karijere, Tramp je Putina nazivao „snažnim liderom“ i opravdavao mnoge njegove postupke. Kako je pisao bivši američki diplomata Ned Prajs u analizi za Foreign Policy, upravo je ta sklonost ka Moskvi omogućila ruskom lideru da „u više navrata postavlja zamke“ u koje je Tramp ulazio.
Jedan od prelomnih trenutaka, međutim, dogodio se tokom telefonskog razgovora ovog leta. Tramp je, prema sopstvenim rečima, izašao iz tog razgovora „razočaran“ i uveren da Putin ne želi da prekine rat u Ukrajini. „Ne mislim da planira da stane, i to je tužno“, poručio je američki predsednik.

Zatim je i nakon sastanka na Aljasci sa Putinom, na kojem su delovali prilično prisni, Tramp izašao kao gubitnik, ne ostvarivši nikakva pomak ka miru Rusije i Ukrajine.

„Papirni tigar“

O trnovitom pitanju rata Rusije i Ukrajine, Tramp je u razgovoru sa Emanuelom Makronom na Generalnoj skupštini UN u otkrio: „Mislio sam da će to biti najlakše zbog mog odnosa sa Putinom. Ali, nažalost, taj odnos nije značio ništa.“

Ipak, mnoge je iznenadio potpuno drugačiji ton koji je Tramp pokazao tokom sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Njujorku.

U objavi na mreži Truth Social napisao je da veruje kako Ukrajina, uz podršku EU i NATO, može da povrati „svu svoju teritoriju izgubljenu od 2022. godine“.
„Putin i Rusija su u VELIKIM ekonomskim problemima, i sada je trenutak da Ukrajina deluje“, poručio je Tramp, nazivajući Moskvu „papirnim tigrom“. Pritom je dodao da Ukrajina može „možda čak i da ide dalje od toga“, iako nije precizirao da li misli na mogućnost povratka Krima, koji je Rusija anektirala još 2014. godine, piše BBC.

Zelenski je rekao da je "pomalo" iznenađen Trampovom promenom.

“On (Tramp) je pokazao da želi da podrži Ukrajinu do samog kraja. Dakle, sada razumemo da smo spremni da završimo ovaj rat što je pre moguće. I on želi, i ja želim, i naš narod to želi”, rekao je Zelenski.

On je dodao da "međutim, on razume da Putin to ne želi i ne priznaje da ne pobeđuje, a ipak svima govori da će pobediti".
Zelenski je izjavio da je ovakav stav „veliki zaokret“ i da predstavlja „pozitivan signal“ da će SAD „biti sa nama do kraja rata“.

“Osetio sam se veoma pozitivno kada sam video da će Tramp i Amerika biti uz nas do kraja rata”, zaključio je Zelenski u intervjuu američkoj televiziji.

Sigurnosne garancije i oružje za NATO

U istom postu Tramp je naglasio da će Amerika nastaviti da prodaje oružje NATO-u, koje savez može prosleđivati Ukrajini. „Spremni smo da obezbedimo bezbednosne garancije nakon rata“, rekao je Zelenski, iako je dodao da za sada nema konkretne detalje, već samo nagoveštaje o novim sistemima protivvazdušne odbrane i dronovima.

Ova izjava predstavlja radikalni obrt u odnosu na februar ove godine, kada je Tramp u Ovalnom kabinetu Zelenskom rekao da Ukrajina „nema karte“ i da ne može pobediti u ratu iscrpljivanja protiv većeg i brojnijeg protivnika. Još u avgustu, pred susret sa Putinom na Aljasci, američki predsednik nagoveštavao je ideju „razmene teritorija“ – predlog da Ukrajina prepusti Donjeck i Lugansk u zamenu za zamrzavanje fronta.

Kako Putin nije pokazivao nikakve znake spremnosti na kompromis, šta više intenzivirao je provokacije kršenjem vazdušnog prostora NATO zemalja, Tramp je promenio ploču.
Sada Tramp otvoreno govori da se rat može završiti povratkom granica iz 2022. godine – pa čak i više od toga.

Energetski front: pritisak na Evropu

Najvažniji segment Trampove „osvete“ Putinu odnosi se na energetiku. Pred Generalnom skupštinom UN američki predsednik je zatražio da evropske zemlje prekinu „sramotnu“ kupovinu ruske nafte i gasa.

„Oni finansiraju rat protiv samih sebe. Ko je to ikada čuo?“ rekao je Tramp, najavljujući uvođenje „snažnih tarifa“ na zemlje koje nastave da posluju sa Moskvom.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je da će EU do 2027. „zauvek okrenuti stranicu ruskim fosilnim gorivima“, piše BBC. Međutim, Mađarska i Slovačka i dalje odbijaju da se odreknu ruskih energenata, što stvara novu pukotinu u evropskom frontu. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da njegova zemlja „fizički ne može da obezbedi snabdevanje“ bez ruskog gasa i nafte, navodi Gardijan.

NATO i obaranje ruskih aviona

Tramp je dodatno zaoštrio retoriku kada je poručio da bi NATO avioni trebalo da obaraju ruske letelice koje ulaze u saveznički vazdušni prostor. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski odgovorio je kratko na mreži X: „Razumem“.

NATO je potom izdao zajedničku izjavu u kojoj se kaže da će alijansa koristiti „sva potrebna vojna i nevojna sredstva“ kako bi zaštitila svoj teritorijalni integritet. Generalni sekretar Mark Rute naglasio je: „Jesmo defanzivni savez, ali nismo naivni“.

Ovo dolazi u trenutku kada je Estonija prijavila najteže kršenje svog vazdušnog prostora od 2003. godine, a Poljska i Rumunija takođe potvrdile ruske upade dronovima i avionima. Poljski predsednik Karol Navrocki izjavio je pred UN da se njegova zemlja neće uplašiti: „Poljska i zemlje centralne i istočne Evrope neće se bojati ruskih dronova“.

Odgovor Kremlja

Kremlj je reagovao na Trampove izjave pokušajem ironije. Portparol Dmitrij Peskov rekao je da Rusija nije „tigar“ već „medved“ i da „ne postoji papirni medved“. Ipak, dodao je da Putin „ceni napore američkog predsednika da pronađe rešenje“.

Međutim, iza diplomatske kurtoazije krije se nervoza Moskve: ekonomske sankcije nagrizaju rusku privredu, dok NATO jača odbrambene kapacitete i uvodi obavezu povećanja vojnih izdataka na 5% BDP do 2035. godine.

Posmatrači međunarodnih odnosa slažu se da je Trampova nagla promena posledica dubokog ličnog razočaranja. Posle višegodišnje tolerancije i popuštanja Moskvi, američki predsednik se sada ponaša kao da želi da dokaže da ga Putin više ne može koristiti za svoje ciljeve.

„Ovaj rat je postao Trampov lični test – dokaz da više nije naivan igrač u rukama ruskog lidera“, ocenjuje analitičar Patrik Vintur za Gardijan.

Da li će Trampovo novo savezništvo sa Ukrajinom i pritisak na Evropu zaista promeniti tok rata, ili je reč samo o još jednoj epizodi u nizu njegovih političkih zaokreta – ostaje da se vidi.