Mogu li agenti ICE-a odgovarati za ubistva u Minesoti?

Država Minesota zbog ovih događaja razmatra pokretanje krivičnog postupka. Međutim, savezni agenti po pravilu uživaju imunitet od krivičnog gonjenja na državnom nivou za postupke preduzete u okviru službene dužnosti. Taj imunitet važi samo ako su radnje bile ovlašćene saveznim zakonom, neophodne i zakonite, navodi Rojters.

Imunitet

Ukoliko bi Minesota podigla optužnice protiv agenata, oni bi mogli da zatraže prebacivanje slučaja na savezni sud i da se pozovu na imunitet. Da bi osporila imunitet, država bi morala da dokaže da su agenti postupali van okvira službene dužnosti, da su njihove radnje bile objektivno nerazumne ili očigledno nezakonite. Ukoliko sudija potvrdi imunitet, postupak se obustavlja.

Savezni tužioci takođe imaju mogućnost da podignu optužnice protiv službenika zbog smrtonosne upotrebe sile, ali su kriterijumi izuzetno strogi, a takvi slučajevi retki. Tužilaštvo bi moralo da dokaže da je službenik bio svestan nezakonitosti svojih postupaka ili da je postupao uz krajnje zanemarivanje ustavnih ograničenja svojih ovlašćenja, što je veoma teško dokazati na sudu.

Administracija predsednika Trampa do sada je branila postupke uključenih agenata. Zakon Minesote o upotrebi sile dozvoljava policiji primenu smrtonosne sile samo kada bi razuman službenik procenio da je to neophodno radi zaštite sebe ili drugih od smrti ili teških telesnih povreda.

Sličan standard propisuje i savezni zakon, koji dopušta smrtonosnu silu kada razuman službenik ima opravdan razlog da veruje da osoba predstavlja neposrednu pretnju po život ili može izazvati tešku povredu.

Moguće odbrane agenata

Pored pozivanja na savezni imunitet, agenti bi mogli da se brane tvrdnjama da su postupali u skladu sa Ustavom, da su delovali u samoodbrani ili da nisu imali nameru da povrede ili usmrte žrtve.

Savezni službenici uglavnom su zaštićeni od građanskih tužbi, osim u slučajevima kada njihovo ponašanje očigledno krši jasno utvrđena ustavna prava. Ovaj pravni standard, poznat kao kvalifikovani imunitet, pokazao se kao snažna zaštita za policijske službenike optužene za prekomernu upotrebu sile, što je Rojters dokumentovao u istraživačkoj seriji iz 2020. godine.

Ipak, žrtve mogu da tuže saveznu vladu za naknadu štete ukoliko njeni zaposleni tokom obavljanja dužnosti prouzrokuju materijalnu ili telesnu štetu. To omogućava Savezni zakon o odštetnim zahtevima iz 1946. godine (Federal Tort Claims Act), koji predstavlja izuzetak od doktrine suverenog imuniteta.

U takvim slučajevima, tužitelji obično tvrde da je državni službenik postupao nemarno ili protivpravno, što porodicama žrtava omogućava da traže odštetu zbog protivpravne smrti. Ipak, pravni stručnjaci ističu da je ovaj mehanizam ograničen i često nedovoljan za efikasno sankcionisanje nezakonitog postupanja državnih zvaničnika.

Šta se dogodilo

Agent ICE-a je 7. januara pucao na 37-godišnju Rene Gud dok se nalazila u svom automobilu. Prema saopštenju Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS), agent je ispalio „odbrambene hice“ nakon što je Gud navodno pokušala da ga pregazi. Međutim, snimci koji kruže internetom, a čiju je autentičnost potvrdio Rojters, dovode u sumnju zvaničnu verziju događaja.

U drugom incidentu, 24. januara, agenti ICE-a ubili su 37-godišnjeg Aleksa Pretija. DHS je naveo da je Preti prišao agentima sa pištoljem i da se nasilno opirao pokušajima da bude razoružan.

S druge strane, snimci očevidaca koje je potvrdio Rojters prikazuju Pretija kako u rukama drži mobilni telefon i pokušava da pomogne demonstrantima koje su agenti oborili na zemlju. Načelnik policije Mineapolisa, Brajan O’Hara, izjavio je da je Preti zakonito posedovao pištolj.