Dok hrvatska policija tuče migrante i proteruje ih preko granice, u BiH migranti se suočavaju sa strahom od izolacije, zatvaranja i hladnoće, jer bliži se doba godine kada će temperature biti ispod nule. Otvaranje novog stambenog objekta za migrante nekoliko puta je odlagano, prenosi euractiv.com.
PROČITAJTE JOŠ:
„U ovom trenutku kada vidite našu situaciju… nema struje, nema ničega“, rekla je tinejdžerka iz Beludžistana u Pakistanu, dok su se ona i njena sedmočlana porodica skupljali u napuštenoj zgradi u blizini hrvatske granice.
Ona je jedan od stotina tražilaca azila koji su još uvek boravili van kampova sredinom oktobra kako se polako približava zima.
Novi objekat u Lipi, pola sada vožnje od Bihaća na severozapadu zemlje – jedne od žarišta na migrantskoj ruti ka Evropi koja ide preko Bosne – trebalo je da bude otvoren u ponedeljak (1. novembra) sa kapacitetom za smeštaj 1000 samaca muškaraca, 200 dece i 300 ljudi sa porodicama.
Izgrađen je na mestu starog, privremenog istoimenog kampa koji je izgoreo prošlog januara, ostavljajući hiljade migranata da se smrznavaju tokom zime. Nadležni su počeli da grade objekat u aprilu, obećavajući da će završiti u roku od tri meseca. Međutim, kao što je često slučaj, došlo je do kašnjenja, toliko da je Međunarodna organizacija za migracije morala da preuzme na sebe pronalaženje izvođača električne energije kako bi se osiguralo da se novi objekat može otvoriti pre nego što nastupi oštra zima.
To je samo najnoviji primer nedovoljnih resursa i kapaciteta bosanskih vlasti da prihvate migrante iz EU, uglavnom sa Bliskog istoka i Afrike.
U međuvremenu, oko 700 ljudi boravilo je preko puta zemljanog puta u nečemu što liči na vojne kasarne.
„Oni ovo zovu kamp. To nije kamp, to je misija preživljavanja“, rekao je za Euractiv.com Belmin, novi upravnik kampa iz Službe za poslove za stranicima.
Grupe za ljudska prava brinu da bi lokacija novog kampa, nekih 20 kilomtara od granice mogla da destimuliše ostanak u kampu.
„Mislim da ova lokacija ima mnogo nedostataka“, rekla je za Laura Lungaroti, koordinatorka IOM-a za zapadni Balkan i šefica misije u Bosni, ukazujući na nedostatak urbanih centara i javnih usluga u blizini.
Izolovana lokacija je međutim, bila teško postignut kompromis između različitih nivoa vlasti BiH, pri čemu su svi politički akteri pokušavali da objekte drže što dalje od lokalnog stanovništva.
Problemi postojanja kampa u blizini grada postali su jasni na nekih 55 kilometara severno od Bihaća u Velikoj Kladuši, gde je prvobitno privremeni logor Miral prerastao u trajni deo pograničnog grada.
Nakon početne solidarnosti sa nadolazećim migrantima, Kladušani su se umorili i prošle godine su protestovali protiv kampa.
U avgustu 2020. godine lokalni koordinacioni komitet je proglasio ograničenja kretanja migranata, postavljanje blokade na putevima i presretanja autobusa radi pregleda putnika. Pomaganje izbeglicama van kampova takođe je bilo zabranjeno.
Neizvesni kapaciteti
Većina institucionalnih aktera tvrdi da u kampovima u Bosni ima dovoljno kapaciteta za smeštaj onih koji su trenutno van kampova. Jelena Sesar, istraživačica Amnesti internešenala, izjavila je za Euractiv da je zabrinuta da „će čak i sa novim kampom Lipi, broj ljudi koji spavaju u Unsko-sanskom kantonu premašiti raspoloživi kapacitet“.
„Iako u drugim delovima zemlje ima kapaciteta, udaljenost takvih objekata od granice sa Hrvatskom i stroga ograničenja koja su na snazi usmerena na migrante, uključujući zabranu korišćenja javnog prevoza čine da putovanja kroz zemlju, posebno tokom zimskih meseci, bude izuzetno teško“, dodala je ona.
Direktor Danskog saveta za izbeglice Hektor Karpintero, koji se složio sa analizom IOM-a da ima dovoljno prostora za smeštaj svih, rekao je da su njegova glavna briga ljudi koji će izabrati da ostanu van kampova.
„Više sam zabrinut za ljude koji se nalaze izvan prihvatnih centara“, kaže on, dodajući da njegov tim radi na „planiranju zime kako bismo mogli da imamo dovoljno resursa da bismo mogli da podržimo stanovništvo“, koje ne ide u kampove.
Prema njegovim rečima, mnogi se odlučuju da ostanu van kampa, zbog obaveznog karantina koji je nametnut svima koji uđu.
„Slobodni“ za odlazak
Iako su kampovi otvoreni i stanovnici mogu slobodno da odu, aktivsti na terenu su izrazili strah da bi vlaste mogle da ih nateraju da usele u kampove tokom zime. Početkom septembra su vlasti u Kladuši pokušle da raščiste šatore na polju zvanom Helikoptersko mesto.
Upitan da li se plaši prinutnih iseljenja, Karpintero je rekao da nisu čuli za takve planove, ali da u razgovoru sa drugim organizacijama znaju kakav će biti njihov odgovor.
BONUS VIDEO: Tuča migranta i policije u Meksiku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar