Milijarde dolara i evra stižu u Rusiju uprkos sankcijama: Novinari su otkrili kako

Ranije neobjavljene brojke pokazuju da je Rusija uspela da zaobiđe sankcije koje blokiraju uvoz gotovine, i pokazuju da su dolari i evri i dalje korisni za trgovinu i putovanja, čak i dok Moskva nastoji da smanji svoju izloženost čvrstim valutama.

Podaci o carini, koje je Rojters dobio od komercijalnog izvora koji evidentira i prikuplja informacije, pokazuju da je gotovina u Rusiju prebačena iz UAE i Turske, dve zemlje koje nisu uvele ograničenja u trgovini sa Rusijom. Zemlja porekla više od polovine transakcija nije navedena u evidenciji.

U decembru je američka vlada zapretila kaznama za finansijske institucije koje pomažu Rusiji da zaobiđe sankcije i uvela sankcije kompanijama iz trećih zemalja tokom 2023. i 2024. godine.

Ruska centralna banka i američka agencija za sankcije, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), nisu odgovorile na Rojtersove zahteve za komentar.

Rusija je počela da označava dolar i evro kao „toksične“ 2022. godine, pošto su joj sankcije smanjile pristup globalnom finansijskom sistemu, ometajući plaćanja i trgovinu. Oko 300 milijardi dolara deviznih rezervi Banke Rusije u Evropi je zamrznuto.

Portparol Evropske komisije rekao je da ne može da komentariše pojedinačne slučajeve kršenja sankcija. On je dodao da se Evropska unija angažuje sa trećim zemljama kada sumnja da se sankcije zaobilaze.

Carinska evidencija pokriva period od marta 2022. do decembra 2023. godine, a Rojters nije mogao da pristupi novijim podacima. Dokumenti su pokazali porast priliva gotovine neposredno pre invazije. Između novembra 2021. i februara 2022. u Rusiju je ušlo 18,9 milijardi dolara i evra, u poređenju sa samo 17 miliona dolara u prethodna četiri meseca.

Danijel Pikard, šef grupe za međunarodnu trgovinu i nacionalnu bezbednost u američkoj advokatskoj firmi Buchanan Ingersoll & Roonei, rekao je da porast pre invazije ukazuje na to da neki Rusi žele da se izoluju od mogućih sankcija.

„Dok su SAD i njihovi saveznici shvatili važnost zajedničkog delovanja kako bi se maksimizirale ekonomske posledice, Rusija uči kako da izbegne i ublaži te iste posledice“, rekao je Pikard.

On je dodao da podaci gotovo sigurno potcenjuju stvarne tokove valuta.

Ograničenja prenosa

Ruska centralna banka je brzo ograničila ljude da povlače gotovinu u stranoj valuti nakon invazije na Ukrajinu, u pokušaju da podrži slabljenje rublje. Prema podacima, samo 98 miliona dolara i evra otišlo je iz Rusije od februara 2022. do kraja 2023. godine.

S druge strane, devizni prilivi su bili znatno veći. Najveći depozitar deviza bila je malo poznata kompanija "Aero-trejd", koja nudi bescarinske usluge na aerodromima i letovima. U tom periodu prijavila je oko milijardu i po dolara.

Aero-Trade je registrovao 73 transakcije od po 20 miliona dolara ili evra, a sve su obavljene na moskovskom aerodromu Domodedovo, koji se nalazi u blizini sedišta kompanije. Pošiljke su opisane u carinskim deklaracijama kao prihodi od razmene ili trgovine.

U većini slučajeva, Aero-Trade je bio naveden samo kao deponent, subjekat koji priprema i dostavlja carinsku dokumentaciju. Rojters nije mogao da identifikuje kupce Aero-Trade-a i nije mogao da utvrdi izvor ili odredište gotovine. Vlasnik Aero-Trade Artem Martinjuk rekao je Rojtersu da sumnja u autentičnost carinskih zapisa. On je odbio da dalje komentariše. Kompanija je u saopštenju navela da se „Aero-Trade ne bavi isporukom čvrste valute u Rusiju”.

Prema carinskoj evidenciji, jednu pošiljku od 20 miliona evra kojom upravlja Aero-Trade uvezla je u februaru prošle godine Iv Roše Vostok, podružnica francuske kozmetičke grupe Iv Roše, koja i dalje ima desetine prodavnica u Rusiji. Podaci ne navode zemlju porekla niti naziv dobavljača.

Grupa Roše, matična kompanija u Francuskoj, rekla je da ni grupa ni Iv Roše Vostok nikada nisu imali veze sa Aero-Trade niti su imali bilo kakve sporne transakcije.

„Iv Roše Vostok, kao i svi entiteti Roš grupe, poštuje zakon. „Nikada nije pokušala i nikada neće pokušati da zaobiđe sankcije Rusiji na dolarske i evro novčanice“, rekao je portparol grupe.

Zlato, oružje, banke

Više od četvrtine od 2,27 milijardi novčanica uvezle su banke, od čega najviše za plaćanje plemenitih metala, prema carinskoj evidenciji i osobi upoznatoj sa transakcijama. Nekoliko ruskih banaka primilo je gotovinu iz inostranstva u vrednosti od 580 miliona dolara između marta 2022. i decembra 2023. i izvezlo je približno jednake količine plemenitih metala. U mnogim slučajevima, pošiljke zlata ili srebra išle su kompanijama koje su isporučivale novčanice, pokazuju zapisi.

Na primer, ruski kreditor Vitabank uvezla je 64,8 miliona dolara u novčanicama iz turske firme za trgovinu zlatom Demas Kuiumculuk 2022. i 2023. Tokom istog perioda, Vitabank je turskoj kompaniji izvezla 59,5 miliona dolara u zlatu i srebru. Osoba upoznata sa Demasovim poslovanjem potvrdila je da je kompanija bila uključena u niz transakcija gotovine za zlato koje su uključivale Vitabanku i još dva ruska zajmodavca između marta 2022. i septembra 2023.

Izvor je rekao da je isporuka novčanica iz UAE Rusiji jedino rešenje koje je Demas pronašao da završi dugoročne ugovore potpisane pre nego što su sankcije Zapada stupile na snagu sa ruskim dobavljačima zlata, uz poštovanje turskih i međunarodnih propisa koji se odnose na prekogranična plaćanja.

Sa sankcijama koje su efikasno odsekle Rusiju od zapadnog finansijskog sistema, izmirenje računa tradicionalnim bankovnim transferom više nije bilo moguće, rekla je ta osoba. Odbijanje postojećih sporazuma izložilo bi Demas finansijskim kaznama i rizicima za reputaciju kompanije, rekla je ta osoba.

Turski trgovac zlatom nikada nije poslovao sa subjektima pod zapadnim sankcijama i striktno prati sve nacionalne i međunarodne procedure poštovanja, dodala je ta osoba.

U trećem kvartalu prošle godine, pošto su svi predratni ugovori sa ruskim kompanijama završeni, Demas je prekinuo dvosmernu trgovinu, rekao je taj izvor. Vitabank, UAE i Direkcija za komunikacije turskog predsedništva nisu odgovorili na Rojtersove zahteve za komentar.

Među ostalim velikim uvoznicima gotovine bili su subjekti koje kontroliše Rostec, državni vojno-industrijski konglomerat, pokazuju dokumenti. Rostec, koji je pod sankcijama SAD od 2014. godine, nije odgovorio na Rojtersova pitanja o gotovinskim uplatama koje je primio.

BONUS VIDEO: Da li su u RS našli konačno rješenje za probleme uslijed američkih sankcija?