Milatović sada udara javne packe Spajiću, situacija u Crnoj Gori se tek zahuktava

„U principijelnoj ravni, ne mogu da prihvatim da bilo koji politički subjekt koji je dobio poverenje određenog broja građana, pa ni ZBCG, može unapred biti isključen iz učešća u vlasti. To bi bio povratak na nedemokratski politički ambijent pre avgusta 2020. godine, a siguran sam da smo u protekle tri godine napravili značajne korake u demokratskom sazrevanju društva. Zaključujući na osnovu medijskih izveštavanja, održan je značajan broj sastanaka predstavnika ZBCG sa mandatarom Spajićem. Stekao se utisak da konačan dogovor nije postignut zbog neslaganja oko nivoa zastupljenosti te koalicije u budućoj Vladi, a ne zbog različitih viđenja programskih prioriteta“, rekao je Milatović "Vijestima".

Takođe, on je pomenuo i Građanski pokret URA, sa kim Spajić ne želi saradnju zbog afere Do Kvon.„Fer je podsetiti da su i građanski pokret URA i ZBCG dali doprinos demokratskim promenama u Crnoj Gori i na parlamentarnim izborima 2020. godine, i na predsedničkim izborima 2023. godine. Mandatar Spajić takođe je dao svoj doprinos promenama, kako kroz učešće u kampanji koalicije ZBCG na parlamentarnim izborima 2020. godine, tako i kroz izvanredan rad u 42. Vladi. Da li treba URA da bude dio Vlade ili ne – ponoviću, pitanje je za mandatara. Još jednom podvlačim da je formiranje izvršne vlasti stvar dogovora oko određenih kriterijuma i programskih principa“, kaže Milatović.Prema njegovom mišljenju, u crnogorskoj politici je „previše ličnog i isključivog“.

„Podsećam da su i određeni lideri partija manje brojnih naroda snažno podržavali prethodni režim i predsednika Đukanovića, što mene danas ne sprečava da ih vidim kao partnere u daljoj demokratizaciji Crne Gore“.

Eskobarova poruka

Neposredno pre ovakvih izjava predsednika Crne Gore, u kojima javno upozorava Spajića, američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar takođe je istakao da ZBCG nije poželjan partner.Prema njegovim rečima, to je politička opcija koja služi interesima druge države, a ne Crne Gore. Simptomatično, Eskobar je javno rekao da smatra da je Milatović razumeo američku poruku.Da je decidno razumeo, neposredno je potvrdio i sam Milatović.

On je, komentarišući izjavu Eskobara, da u novu vladu ne treba uvoditi anti-NATO, anti-zapadnu političku stranku, koja je i protiv EU, istakao da uvažava poruke međunarodnih parnera, ali da se njegove izjave o budućoj izvršnoj vlasti odnose na kreiranje većine potrebne za reformu pravosuđa."Ovde mislim i na mandatara Spajića, da budu više prisutni u javnosti u kontekstu obrazlaganja stavova i načina na koji on vidi novu parlamentranu većinu, programske ciljeve vlade. Volio bih da vidim i predstavnike drugih političkih partija koji učestvuju trenutno u vladi da budu javno prisutniji da javno obrazlažu svoje stavove građanima”, kazao je Milatović.Istakao je da je njegov stav o novoj Vladi jasan i nepromenjen.

"Što se moje pozicije tiče ja mislim da je i slučaj ‘Tunel’ pokazatelj gde fokus mora da bude u narednom periodu. Fokus mora da bude na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a sudstvo i tužilaštvo moraju da budu reformisani. Ne možete sa ljudima koji su navodno povezani sa krimilanim strukturama da gradite bolju i pravedniju Crnu Goru“, rekao je Milatović novinarima.

Bečić potvrdio sukob

Da između predsednika Crne Gore i mandatara, ujedno i predsednika Pokreta Evropa sad (PES) i njegovog zamenika, postoji raskol, o čemu se u javnosti dugo spekuliše, potvrdio je i lider Demokrata Aleksa Bečić.Bečić se od početka procesa formiranja vlade postavio kao saveznik PES-a i čovek koji je već dogovorio da postane novi-stari predsednik Skupštine.Sada, on tvrdi da "rešenje za formiranje vlade leži u pronalasku zajedničkog jezika između mandatara i predsednika države, odnosno Milojka Spajića i Jakova Milatovića".Bečić je naveo da proces izbora vlade zabrinjava i usporava činjenica da postoje očito različite vizije unutar PES.Ukratko, čini se da je Milatović za učešće koalicije ZBCG, ali i pokreta URA Dritana Abazovića u novoj vladi, dok je Spajić od početka isključio saradnju sa Abazovićem, a tokom ovog procesa i sa koalicijom koju čine stranke bivšeg Demokratskog fronta (DF).