0
Građani Rusije godinu na izmaku pamtiće po dva događaja koja su zauvek promenila njihov život. Početkom godine u očime većeg dela sveta postali su zločinci nakon što je njihov lider Vladimir Putin započeo invaziju na Ukrajinu. Rat je izazvao oštru reakciju čitavog sveta, pre svega u vidu sankcija koje su ekonomski ukočile Rusiju, a situacija se prema poslednjim istraživanjima neće poboljšati ni iduće godine.
Ekonomisti smatraju da nema sumnje da će ruska ekonomija nastaviti da pada i u 2023. godine, samo je pitanje u kojoj meri. Minimalan pad, pod uslovom da sve protiče kao i do sada, iznosiće jedan odsto u odnosu na 2022. godinu.
Rusko Ministarstvo za ekonomski razvoj predviđa nešto manje smanjenje – u iznosu od 0,8 odsto, dok je prema njihovim procenama u ovoj godini zabeležen pad od 2,9 odsto. Prema ruskim zvaničnicima, ova prognoza ima dva rizika i oba su spoljna. Na dodatno pogoršanje mogla bi da utiče kriza u globalnoj ekonomiji i pooštravanje režima sankcija.
Međutim postoje i druga predviđanja.
„Oprez je bolji od optimizma“, naslov je izveštaja ekonomista iz sankcionisane Alfa banke Natalije Orlove i Irine Rostovceve. I zaista, u njihovom izveštaju nema ni trunke optimizma – očekuju pad od čak 6,5 odsto.
Kako navode u izveštaju, optimističke prognoze njihovih kolega zasnovane su na iskustvu koje je Rusija doživela od kasnih 1990-ih. Svi su pratili isti scenario – pad privrede tokom godine sa povratkom na rast sledeće godine. Međutim, u izveštaju zaključuju da je aktuelna kriza dosta drugačije prirode.
Sumorna prognoza ekonomista Alfa banke zasniva se na masovnom egzodusu stanovništva koji se dogodio od početka rata. Orlova ne isključuje da je zemlju napustilo 1,5 odsto celokupne radne snage, a to su uglavnom predstavnici srednje klase.
Pored toga, oni koji su otišli odneli su novac sa sobom. Građani Rusije su pre početka 2022. godine držali oko 30 milijardi dolara na računima u stranim bankama, a u septembru 2022. iznos je porastao na 66 milijardi dolara.
Zbog toga Orlova navodi da uoči ograničenja uvoza robe i povlačenja zapadnih kompanija, može da se očekuje pad investicija iz poslovanja i smanjenje izvoza – sve to zajedno dovešće do duboke recesije.
Većina ostalih prognoza je negde na sredini između vladinog optimizma i „opreznosti“ Alfa-banke. Centralna banka očekuje pad privrede za 2,9 odsto ove godine i 2,4 odsto naredne. Sličnu prognozu je izneo i Međunarodni monetarni fond (MMF). Prema njihovim procenama očekuje se pad od 1,5 odsto u 2023. godini, a ukoliko se stvari zakomplikuju mogao bi da dostigne i tri do tri i po odsto.
Sa druge strane, Dmitrij Polevoj, investicioni direktor moskovske brokerske kompanije Locko Invest, smatra da bi dve stvari mogle da smanje ovaj pad.
„Model štednje kojeg se pridržava stanovništvo i ‚nagrizajuće dejstvo sankcija‘, koje će se sve više manifestovati u privredi će zaustaviti rast prihoda kroz plate i zaustaviti aktivnost potrošača“, rekao je Polevoj.
Ekonomista obraća pažnju i na kompanije – letnji pad korporativnih profita u septembru pretvorio se u maksimalni mesečni gubitak od 730 milijardi rubalja (10 milijardi evra). Pod takvim uslovima, malo je verovatno da će se bilo koja kompanija odlučiti da investira sredstva u sopstveni razvoj.
Pročitajte još:
0
1
2
„Kompanije tek sada završavaju ono što su započele, a onda će dvaput razmisliti pre nego što započnu bilo kakve velike dugoročne projekte za budućnost“, naveo je ekonomista.
Ni Aleksandar Isakov iz Blumerg Ekonomista ne očekuje da će u budžet moći da „se uliju“ novčana sredstva iz privrede i biznis kompanija. Siguran je da novi preduzetnici koji bi možda i želeli da se okušaju na domaćem tržištu, nemaju veliki podsticaj za to jer strani vlasnici ne odlaze u potpunosti i mogu se vratiti u narednim godinama.
„Tipični poslovi o prodaji imovine uključuju opciju otkupa na 3-5 godina“, kaže ekonomista.
Takve opcije najčešće imaju i fiksni prinos, odnosno novi vlasnik će u nekom trenutku biti u obavezi da proda posao starom vlasniku uz relativno malu dobit.
Uz sve ovo, u budžetu koji se poprilično smanjio, sredstva su više nego neravnomerno raspoređena. Naime, novac se troši na vojsku, policiju, finansiranje Nacionalne garde i ostalih sektora koji su značajni za rat. Stoga, ostaje premalo sredstava za građane, koji najviše trpe. Tržište je praktično hermetički zatvoreno, dok država za privrednike koji su već tu nema sluha.
Sve ovo povlači sa sobom i druge stvari – preduzetnici ostaju bez prihoda, i nemaju mogućnost da isplate zarade zaposlenima. Dakle, „obični ljudi“ ostaju bez primanja – i to u zemlji koja se nalazi u raljama sankcija. Zbog toga je sve glasnija poruka Rusa: „Dobro je ulagati u vojsku, ali mi ne jedemo tenkove“.
BONUS VIDEO Život pod bombama u Bahmutu