"Pred nama si teški meseci, a nakon toga će efekti vakcinacije postati vidljivi", rekla je danas nemačka kancelarka Angela Merkel.
Imamo vrlo jasne znakove za to: Treći talasval u Nemačkoj već je počeo, rekao je predsednik berlinskog Instituta „Robert Koh“, Lotar Viler, novinarima u Ženevi.
Pročitajte još:
Brojke rastu već nekoliko nedelja.
„Jako sam zabrinut“, kaže Viler i upozorava da, uprkos vakcinaciji, moraji svi datrebaju poštuju epidemiološke mere poput nošenja maske i održavanja fizičke distance. Viler je vakcinaciju nazvao trkom protiv mutirajućeg virusa.
Sedmodnevna incidenca, koja se ranije spuštala prema 50, porasla je juče u Nemačkoj na 70 novozaraženih na 100.000 stanovnika, a u nizu gradova veća je od 100. U nedelju dana broj novozaraženih u Nemačkoj porastao je za 21 odsto, u Hrvatskoj za 22, u Norveškoj za 24, Poljskoj za 25, Danskoj za 35, Mađarskoj za 38 i Bugarskoj za 48 odsto. U regiji najviše raste u BiH, za 34 odsto u samo nedelju dana, a u Srbiji za 13 odsto. U Sloveniji broj novozaraženih stagnira. U Austriji je porastao za 11 odsto u odnosu na proteklu nedelju, piše Jutarnji list.
Vakcinisano je 5,7 miliona Nemaca, odnosno 6,9 odsto stanovništva, od kojih 3,2 odsto dva puta. Ako ne dođe do prekida u proizvodnji i opskrbi vakcinom, šef RKI-ja veruje da bi 80 odsto stanovništva moglo do jeseni biti imuno na virus. „U tom slučaju se sve mere mogu ukinuti“, istaka je Viler.
„Teški meseci“
„Tu su još tri, četiri teška meseca: mart, april, maj i jun, a nakon toga će efekti vakcinacije postati vidljivi“, rekla je kancelarka Angela Merkel u sredu u onlajn razgovoru sa zaposlenima na telefonima za psihološku pomoć.
„Tada će sve biti vidljivo, ali sada je svaki dan težak“, istakla je.
Proleće delimično olakšava stvari, ali čini da se epidemiološke mere snažnije osete. Epidemija zbog neizvesnosti otežava i političku situaciju, kaže kancelarka.
„Pokušavamo da gradimo mostove, ali ne znamo prema čemu ih gradimo. Ni mi ne vidimo drugu obalu“, iskrena je nemačka kancelarka.
Posebno je teško u pandemiji to što joj ne znate kraj. Potpuno je drugačije bilo u velikoj finansijskoj krizi pre nekoliko godina kad je bilo jasno što je potrebno učiniti: posrnule banke opskrbiti novcem. „Ni ja ne znam šta nam još ovaj virus može prirediti, odnosno hoće li doći do novih mutacija i kako bi mogle delovati“, kaže kancelarka.
SZO je pandemiju koronavirusa proglasio 11. marta 2020. godine. U to je vreme u svetu je bilo 118.000 zaraženih i gotovo 4.300 umrlih. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u proteklih godinu dana imamo gotovo 120 miliona prijavljenih zaraza i 2,6 miliona umrlih od covida-19.
Mere još na snazi
Šef Instituta „Robert Koh“ isključio je skoro ukidanje epidemioloških mera jer se očekuje da će se treći talas razbuktati zaraznijim sojevima. Prošle srede je Institut „Robert Koh“ objavio da je na uzorku od 25.000 pozitivnih otkriven udeo od 46 odsto britanskog soja. Od početka nedelje u Nemačkoj su na snazi malo blaže mere: ponovo su otvorene cvećare i knjižare i druge prodavnice mogu biti otvorene, ali tako da unapred pripremaju poručenu robu. Dozvoljeni su susreti po petoro ljudi iz dve porodice, pod određenim uslovima mogu se otvoriti muzeji, galerije, zoološki i botanički vrtovi.
Pod pritiskom javnosti, kojoj je dosta karantina, premijeri saveznih pokrajina prošle nedelje su na sastanku dogovorili plan otopljavanja u fazama, pa se najavljivalo da bi od 22. marta mogle biti otvorene terase restorana i kafića (takođe uz rezervaciju mesta i termina), ali samo ako broj zaraženih ne bude rastao. Pre otvaranja bi sedmodnevna incidenca u regiji ili saveznoj državi morala biti manja od 100. Ako bi tri dana zaredom u određenoj regiji incidenca bila veća od 100, stupila bi na snagu stroža pravila.
Torsten Ler, profesor sa univerziteta Sarland, rekao je za Špigel kako njihove simulacije pokazuju da ćemo idućih nedelja prilično brzo videti porast broja zaraženih: delom zbog opuštanja, a delom zbog širenja zaraznijeg soja. Najkasnije do kraja marta sedmodnevna incidenca će u celoj Nemačkoj premašiti 100, a to je vreme kad bi terase kafića trebale biti otvorene. Nemački naučnici računaju da je britanski soj 35 odsto zarazniji od klasične varijante, a popuštanje (kod njih bitno slabije nego u Hrvatskoj) dovodi do 20 odsto više kontakata u populaciji. Na pitanje hoće li sunce i lepo vreme ublažiti pandemiju, Ler je skeptičan. Veće UV zračenje i više temperature mogli bi otežati širenje virusa, ali istovremeno se i ljudi više druže, pa se ta dva faktora međusobno poništavaju.
Masovno testiranje
Nemci se uzdaju u strategiju masovnog testiranja. Osim što bi građanima od aprila trebalo da budu dostupni besplatni brzi testovi koje će sami moći da koristi, a već se prodaju po trgovinama, svaki građanin imaće pravo na jedan brzi test nedeljno koji sprovodi stručno osoblje u centrima za testiranje. Austrija je prva krenula s masovnim testiranjem i tako u februaru, uz besplatne testove, otvorila škole. Otkriveno je 1.500 zaraženih učenika, čime je sprečeno da neopaženo šire epidemiju. Međutim, i u Austriji raste broj zaraženih: u četvrtak je zabeleženo 2.997, a u sredu 2.528.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar