Matematički modeli o širenju virusa su potpuni promašaj

Reč je o je timu matematičara, fizičara, ekonomista, analitičara iz raznih oblasti na čelu sa profesorom Nilom Fergusonom, kako piše italijanski stručni magazin Sanita.Njihove prognoze su, navodi se, uvek bile najdetaljnije i najviše citirane, ali su imale i najviše uticaja na one koji donose odluke, na političare u celom svetu i uticale su na mere koje su vlasti preduzimale u toku pandemije koronavirusa.Srećom, piše list, najveći broj prognoza bio je pogrešan.Na primer, model koji je Imperijal koledž napravio za Italiju predvideo je pola miliona mrtvih ukoliko vlada ne preduzme nikakve mere zaštite, i skoro 300 hiljada žrtava uz mere i karantin koji je Italija uvela na celoj teritoriji i 30 hiljada umrlih sedmično na odeljenjima intenzivne nege. Ove prognoze se, međutim, nisu ostvarile, a broj žrtava je otprilike desetina od predviđenog broja.I prognote razvoja epidemije u Velikoj Britaniji i SAD su se ispostavile netačnim.Matematičkim modelima predviđanja epidemije daje se veliki publicitet, uvažavaju ih oni koji donose odluke, ali ipak nisu prihvaćeni niti objavljeni ni u jednom ozbiljnom naučnom časopisu.Jedna od karakteristika panedmije Covid-19 je da je virus nov i da je bilo i još uvek ima mnogo nepoznanica, pa je za pravljenje prognoza sa toliko nepoznatih bilo neophodno mnogo smelosti, što prema pisanju lista Sanite skreće pažnju da takve rezultate treba primiti k znanju, ali ne donositi strateške mere na osnovu njih.

Srpska matematika

Mediji su početkom maja preneli da izvesni matematički model predviđa kraj pandemije u Srbiji 26. maja. Prof. dr Petar Kočović je, preneo je RTS, napravio model koji nam tumači tok epidemije u Srbiji, pravi poređenja sa drugim zemljama u svetu i predviđa kada bismo mogli da očekujemo potpuno stišavanje zaraze.Epidemija u Srbiji, pod uslovom da trendovi budu kao u prethodnih desetak dana, trebalo bi da se završi oko 26. maja 2020. Očekuje se sve manji broj zaraženih, sa trendom pada oko nule.Na osnovu letimičnog pregleda epidemije sarsa, svinjskog gripa i naročito kovida 19, virusi koji ih izazivaju ponašali su se matematički, po Gausovoj krivoj. Unose se samo podaci za broj zaraženih na dnevnom nivou.Ne postoji matematički model za predviđanje eventualnog novog talasa mnogo unapred, već to liči na prognozu cunamija – prognoze mogu da počnu neposredno pošto događaj počinje da se odvija. Shodno tome, može da se izda upozorenje da postoji mogućnost (nove) epidemije.Model se bazira na ulaznim podacima koje za svet daje Svetska zdravstvena organizacija, a za Srbiju lekarski krizni štab. Ovi podaci se, kada je Srbija u pitanju, poklapaju, ali to nije slučaj za mnoge sajtove u svetu koji se bave istom tematikom.