Vrhovni sud u Americi doneo je odluku da preinači presudu iz 1973. godine u slučaju Ro protiv Vejda kojom je legalizovan abortus. Kontroverzna odluka, doneta mahom zbog glasova republikanaca, dovela je do masovnih protesta na ulicama širom zemlje. Pojedine savezne države koje predvodi konzervativni Teksas već su ženama ukinule pravo na abortus, čak i kada je on neophodan zbog očuvanja života majke, silovanja ili incesta.
Informacije o mogućoj promeni presude iz 1973. pojavile su se u maju ove godine, kada je američki medij „Politiko“ došao u posed dokumenta koji je pripremio sudija Vrhovnog suda u Americi Semjuel Alito. Velika bura se tada podigla zbog moguće promene koja će milionima žena uskratiti pravo za koje su se izborile 1973. godine.
Alito smatra da savezne države koje čine SAD treba da imaju pravo da same odlučuju o abortusu, što Vrhovni sud mora da im omogući.
Ro protiv Vejda
Slučaj čiju presudu je Alito želeo, i uz pomoć sudija iz redova republikanaca uspeo da izmeni, je Ro protiv Vejda iz 1973. godine.
U pomenutom slučaju, Vrhovni sud je doneo presudu kojom je odlučeno da savezna država Teksas, koja je tada zabranjivala abortus, krši Ustav SAD. Tadašnjem guverneru Teksasa je naloženo da ukine zabranu abortusa, što je važilo i za ostale savezne države.
Međutim, prema mišljenu sudije Alita, tada je napravljena greška koja i danas ostavlja posledice.
„Slučaj Ro protiv Vejda je bio ozbiljna greška od samog početka. Vreme je da se poštuje Ustav i da se pitanje abortusa vrati narodno izabranim predstavnicima“, napisao je Alito u dokumentu.
Sada kada je dokument sudije Alita i zvanično usvojen, a saveznim državama omogućeno da same odlučuju o pravu na abortus, hiljade građana Amerike izašlo je na ulice i poručilo – žene imaju pravo da donose odluke o svom telu.
Dok žene i muškarci marširaju ulicama širom Amerike, klinike koje su do sada zakonito izvodile prekid trudnoće počele su da se zatvaraju. Stručnjaci upozoravaju da odluka Vrhovnog suda koja je osporavana širom sveta neće dovesti do smanjenja broja abortusa, već samo do smanjenja broja bezbednog prekida trudnoće.
Ko zabranjuje abortus
Iako je presuda preinačena pre tri dana, pojedine države već su izmenile svoje zakone, a očekuje se da će u narednim nedeljama čak 26 saveznih država ukinuti ili ograničiti pravo žena na abortus.
Misuri je postao prva država koja je zabranila abortus nakon odluke Vrhovnog suda, a potom su to učinile Juta, Ohajo, Alabama, Arkanzas, Virdžinija, Arizona i Teksas.
U Juti je zabrana abortusa stupila na snagu u petak uveče. Republikanski senator Danijel Mekej rekao je da bi bilo pogrešno da žene iz Jute traže abortus u susednim državama, ali da on nema neposredne planove da ih spreči u tome.
Alabama je, takođe, brzo zabranila gotovo sve abortuse nakon što je odluka Vrhovnog suda stupila na snagu. Ova savezna država je većinu abortusa zabranila još 2019. godine, smatrajući zločinom izvođenje abortusa u bilo kom stanju trudnoće, uključujući tu i žrtve silovanja i incesta. Jedini izuzetak je bio zbog zdravlja majke.
U Misuriju, državni tužilac Erik Šmit rekao je da će odmah delovati kako bi sproveo državni zakon koji zabranjuje abortus osim u „hitnim slučajevima”, pozivajući se na zakon iz 2019. godine, a koji je automatski stupio na snagu nakon što je slučaj Ro protiv Vejda poništen.
U ograničavanju prava žena na abortus već decenijama prednjači Teksas, u kom su se uglavnom smenjivali guverneri iz redova republikanaca. Sadašnji guverner Greg Abot na Tviteru je objavio da je abortus u toj državi zabranjen gotovo nekoliko sati nakon odluke Vrhovnog suda.
U Teksasu je ranije bio na snazi zakon koji zabranjuje abortus nakon šeste nedelje trudnoće. U slučaju da lokalne vlasti otkriju da je žena nakon tog perioda izvršila prekid trudnoće, krivično odgovaraju ona, ali i svi koji su joj u tome pomogli. Za razliku od pojedinih država sa liberalnijim stavom, Teksas ne dopušta abortus čak ni u slučajevima silovanja, incesta ili narušenog zdravlja majke.
Ko se bori za pravo na abortus
Istovremeno, više država je obećalo da će zaštititi pravo na abortus. U Vašingtonu, gradonačelnica Mjurijel Bauzer je objasnila da je Vašington “grad izbora“, ali je upozorila da je zbog statusa okruga, a ne države, Vašington sada ranjiv jer Kongres ima nadzor nad njim.
Demokratski guverneri Kalifornije, Vašingtona i Oregona obećali su da će zaštititi prava na abortus i pomoći ženama koje iz drugih država putuju na Zapadnu obalu da bi izvršile abortus.
POGLEDAJTE JOŠ:
Očekujući priliv građanki koje će zahtevati abortus, oni su izdali „obavezu više država“ i rekli da će sarađivati u odbrani pacijenata i medicinskih stručnjaka koji pružaju abortuse.
Republikanski guverner Masačusetsa Čarli Bejker potpisao je izvršnu uredbu o zaštiti pristupa reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti.
U Severnoj Karolini, njen demokratski guverner, Roj Kuper, takođe je obećao da će zaštititi prava na abortus, uprkos tome što zakonodavnu vlast kontrolišu republikanci. Kao odgovor na odluku, on je u petak uputio apel za prikupljanje sredstava za pomoć u sprečavanju republikanaca da dobiju većinu u toj državi.
U Novom Meksiku, gde je abortus lako dostupan, glavni javni tužilac i demokratski kandidat za državnog tužioca, Raul Torez, pozvao je političare da preduzmu više akcija kako bi zaštitili pristup žena abortusu, uključujući i one iz drugih država.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare