Mandić ostao na čelu Skupštine Crne Gore

Glasanje je bilo tajno. Za razrešenje Mandića glasalo je 37 poslanika od ukupno 81 koliko ih ima crnogorski parlament, dok je 41 bio protiv. Od 80 ubačenih glasačkih listića, 78 je bilo važećih, a dva nevažeća.

Opozicija je zahtev za smenjivanje podnela pošto je Mandić 27. avgusta objavio da je uputio saučešće Darku Mladiću zbog smrti njegovog oca Ratka Mladića. Mandić je kasnije rekao da je to učinio u skladu sa običajima i da u njegovoj poruci nije bilo ništa sporno.

Tokom današnje višesatne rasprave opozicioni poslanici su ocenili da glasanje predstavlja test odnosa parlamentarne većine prema evropskim vrednostima i presudama međunarodnih sudova.

Šef poslaničkog kluba opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Andrija Nikolić je rekao da je Mandić slanjem saučešća prešao granicu i da se njegova politička odgovornost više ne može pravdati potrebom za stabilnošću parlamentarne većine.

"Andrija Mandić je političar prošlosti", rekao je Nikolić, tvrdeći da on ne može predstavljati Crnu Goru koja želi članstvo u Evropskoj uniji.

Bivši premijer i lider opozicionog Građanskog pokreta URA Dritan Abazović koji je podržao smenjivanje Mandića, rekao je da poslanici glasanjem o njemu zapravo odlučuju o tome da li Mladića smatraju herojem ili ratnim zločincem.

Dodao je da bi bio spreman da podrži Mandićev ostanak na funkciji kada bi Mandić jasno rekao da je Mladić ratni zločinac.

S druge strane, lider takođe opozicione Demokratske narodne partije Milan Knežević je rekao da neće podržati smenjivanje Mandića i tokom rasprave otvoreno osporio presude Haškog tribunala o ratovima devedesetih.

Knežević je kazao da se "neće odreći ljudi koje smatra srpskim herojima".

Sam Mandić je u završnoj reči optužio DPS da pitanje Ratka Mladića koristi da bi izbegla razgovore o reformama za evropske integracije i podsetio na politiku DPS-a tokom ratova 1990-ih godina.

"Ratko Mladić nije dominantna tema", rekao je Mandić, pozivajući poslanike da se okrenu evropskim integracijama i ustavnim promenama koje traži Brisel.

Andrija Mandić je kazao da je i on mahinalno glasao da bude smenjen. Kako je kazao, time je pomogao opoziciji, ali joj ni to nije bilo dovoljno.

Prethodna sednica o smenjivanju Mandića, zakazana za 24. septembar, nije održana jer nije bilo kvoruma.

Opozicija je tada saopštila da neće podržavati izmene Ustava važne za EU integraciju dok parlament ne omogući raspravu i glasanje o Mandiću.

Ustavnim izmenama je predviđena obavezna provera integriteta budućeg mandatara i kandidata za članove Vlade pre nego što mogu biti izabrani na funkciju.

Po predlogu za promenu Člana 103. Ustava, predsednik Republike bi mandatara mogao predložiti tek posle provere integriteta, a osoba koja ne ispuni zakonom propisane uslove, ne bi mogla biti kandidat za mandatara. Isto pravilo odnosilo bi se na buduće ministre.

Druga ustavna promena odnosi se na imunitet izvršne vlasti. Njome bi bilo precizirano da predsednik i članovi Vlade ne uživaju imunitet za krivična dela protiv službene dužnosti, što Vlada obrazlaže potrebom za jačanjem odgovornosti najviših funkcionera i borbe protiv korupcije.

Te promene značajne su za Pregovaračko poglavlje 23 koje obuhvata pravosuđe i temeljna prava, i jedno je od ključnih poglavlja u procesu pristupanja EU.

Po informacijama lista "Vijesti", 13. oktobar je rok za pokretanje procesa izmene Ustava u delu provere integriteta, a neuspeh bi mogao onemogućiti planirano zatvaranje Poglavlja 23 do kraja ove godine. Ukoliko predlog ustavne promene bude odbijen, isti predlog za izmenu Ustava se godinu dana ne može podneti ponovo.

Šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Satler je danas rekao da predloženo rešenje za proveru integriteta predstavlja "dobro utemeljen evropski standard" i pozvao vlast i opoziciju na kompromis, upozoravajući da Crna Gora ne bi trebalo da ugrozi napredak ostvaren u trenutku kada se približava završnici pregovora s EU.

Predlog je, međutim, izazvao kritike dela opozicije i pravnika.