Makron je još jednom "preživeo", ali više nema kečeva u rukavu

Prema podacima francuskog ministarstva unutrašnih poslova savez "Zajedno" osvojio je 25,75 odsto glasova, dok se levičarski blok "NUPES" nalazi na drugom mestu sa 25,66 odsto - razlika je na nivou statističke greške.Kako francuski parlament ima ukupno 577 mesta, za većinu je nephodno 289 poslanika. Iako je zbog trenutnog egala nemoguće proceniti kakv će biti rezultat na kraju drugog kruga, najnoviji podaci strateške agencije Elabe pokazuju da će Makronovi centristi osvojiti između 260 i 300 mesta u parlamentu. Levica, prema ovim predviđanjima, može do između 170 i 220 mesta, što je značajno povećanje u odnosu na izbore 2017. godine.

Ono što je obeležilo jučerašnji izborni dan jeste rekordno niska izlaznost - 47 odsto, što znači da će konačni rezultat zavisiti od apstinenata i razočaranih birača koji su u znak protesta odlučili da u prvom krugu ne glasaju.Makron na raskršćuPredsednički izbori u aprilu ove godine pokazali su da je podrška aktuelnom predsedniku znatno opala, dok je uzlet zabeležila kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen. Razlog je jednostavan - dok je Makron bio posvećen rešavanju krize na istoku, Le Penova je kampanju bazirala na svakodnevim problemima Francuza.Ovogodišnja predizborna kampanja označila je preokret u dosadašnjoj politici Makrona i Le Penove. Ranijih godina ona je bila ta koja je okrenuta spoljnoj politici i položaju Francuske u svetu, a aktuelni predsednik fokusirao se na stanje unutar zemlje.

Rat u Ukrajini, kao i činjenica da je Francuska ove godine preuzela predsedavanje Evropskom unijom, doprineli su tome da Makron teži poboljšanju ličnog statusa unutar EU, naročito nakon penzionisanja Angele Merkel.U momentima kada Marin Le Pen obilazi zemlju i govori o problemima Francuza, Makron vreme posvećuje razgovorima sa Putinom, što nije prošlo nezapaženo kod birača.Uzlet kandidatkinje ekstremne desnice analitičari objašnjavaju činjenicom da se u kampanji posvetila kupovnoj moći Francuza i obećanjima da će ukinuti porez na dodatu vrednost (PDV) na određene proizvode, kako bi olakšala svakodnevicu građanima.U konačnici, Makron je na izborima pobedio samo iz jednog razloga - veći deo Francuza, ali i evropskih saveznika nije želeo ekstremnu desničarku na čelu države.

Situacija je drugačija na parlamentarnim izborima, gde je glavni takmac Makronovim centristima levičar Žan Lik Melanšon, što je predsednika stavilo u prilično nezgodnu poziciju.Tri scenarija za predsednikaUkoliko Makronovi centristi osvoje apsolutnu većinu, a to je najmanje 289 mesta u parlamentu s 577 poslanika, Makron će moći da vlada u narednih pet godina, pošto mu je početkom maja počeo drugi predsednički mandat.Drugi scenario za Makrona bila bi njegova relativna većina u parlamentu. Na taj način bi centristička koalicija "Zajedno" i druge manje centrističke stranke i pokreti, bila u većini, ali ne u apsolutnoj od najmanje 289 poslaničkih mesta.Makronovi centristi bi i po tom scenariju bili najbrojniji u parlamentu, ali bi bili primorani da sklapaju saveze i dogovore za određene predloge zakona, što sada deluje kao najrealnija opcija.Treći scenario je kohabitaciju, koja bi prema pisanju francuskih medija „bez sumnje bila najgora noćna mora za Makronove centriste o kojoj i ne žele da razmišljaju“.Takva mogućnost je po anketama manje verovatna, jer se ne očekuje da će glasači izabrati 289 ili više poslanika iz redova levičarske koalicije.U međuvremenu, Melanšon - čovek koji je doneo prevagu u Makronovu korist na predsedničkim izborima, zadovoljan je trenutnim rezultatom i sa nestrpljenjem čeka drugi krug.BONUS VIDEO Život Emanuela Makrona

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortizivotemanuelamakronadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3428027"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram