Salema Maša govori tiho, ali njen vitak okvir oživljava unutrašnja snaga koja je spasila živote njenih petoro dece. Jednog dana u martu ona ih je ispratila iz zabačene divljine gde su sledbenici kenijskog kulta umirali od gladi u uverenju da mogu brže da sretnu Isusa. Među užasnim pričama koje proizilaze iz hrišćanskog kulta sudnjeg dana u istočnoafričkoj zemlji, ističe se Salemina.
Više od 200 tela do sada je izvučeno iz masovnih grobnica u ogromnoj šumi Šakahola na južnoj obali Kenije, a svaki dan se iskopava još više. Preživeli se još uvek kriju ispod drveća i žbunja na teritoriji od 800 hektara.
Samoproglašeni pastor Pol Mekenzi otvorio je Međunarodnu crkvu dobre vesti 2003. godine. On je više puta privlačio pažnju policije svojim tvrdnjama da deca ne treba da idu u školu i da treba odbaciti lečenje, prenosi BBC.
On je 2019. zatvorio crkvu i pozvao svoje sledbenike da se presele sa njim u Šakaholu, mesto koje je nazvao novom „Svetom zemljom“. Među onima koji su se odazvali pozivu bio je i Salemin muž.
Dok priča svoju priču, ona doji jednogodišnju Ester, koja je rođena u šumi. Njen najstariji, dečak po imenu Amani, ima osam godina. Masovno samoubistvo počelo je u januaru. Salema kaže da je sledila uputstva da počne da posti kako bi mogla „doći u raj“.
Makenzi je već neko vreme govorio svojim sledbenicima da se bliži kraj sveta. U početku je ponudio šumu kao utočište od približavanja apokalipse. Ali u jezivom preokretu, to je postalo poslednje mesto za odlazak u raj pre „Kraja dana“.
Posle sedam dana posta, Salema kaže da je čula glas od Boga koji joj je rekao da to nije njegova volja i da ima još posla u svetu, pa je prestala. Ljudi oko nje su ipak umirali – u jednom trenutku je prisustvovala sahrani osmoro dece. To se zvalo odlazak na „spavanje“.
Ali oni su rekli: „Ako moja deca neće da umru, trebalo bi da prestanem da prisustvujem tuđim sahranama“, kaže mi ona.
Preživeli kažu da su deca prva trebalo da odu, prema jezivoj naredbi koju je izradio Mekenzi. Zatim neoženjeni, žene, muškarci, i na kraju, crkveni poglavari.
„Kada dete plače ili traži hranu ili vodu, rečeno nam je da uzmemo štap i tučemo ga kako bi mogli da odu da jedu u raju“, objašnjava Salema. „Pa sam razmislila o tome i rekla sam da ne mogu da nastavim sa ovom situacijom, ne mogu da jedem dok mi dete gladuje. Rekla sam sebi, ako se osećam ovako loše dok postim, šta je sa mojim detetom?“.
BBC analiza Makenzijevih propovedi na video snimku ne pokazuje da on direktno naređuje ljudima da prestanu da jedu. Međutim, prema Saleminim rečima, on je bio izričit na nedeljnim okupljanjima subotom.
„Prvo je pastor iskopao… bunare u šumi i rekao nam da čekamo Isusa i čekali smo. Ali onda nam je iznenada rekao da treba da postimo i idemo u raj“, kaže ona. Kada su doveli u pitanje naređenje, kao što je to učinio Salema, rečeno im je da će nebo biti puno ako odlože svoju smrt: „Kapija će biti zatvorena.
Veliki deo Mekenzijevog propovedanja bio je usredsređen na novu kenijsku nacionalnu ličnu kartu koja će uključivati lične podatke kodirane u elektronski čip – „znak zveri“ koji je on nazvao, a koji treba izbegavati po svaku cenu.
Troškovi su bili veoma visoki, a Salema je otkrila da je njen muž, jedan od Mekenzijevih zamenika, bio uključen u to. Prijatelj joj je rekao da će, kada je otišao na posao, zapravo sahraniti mrtve.
Jednog dana u martu on je spustio nogu, primoravajući porodicu na post. Četiri dana kasnije otišao je na posao i Salema je videla svoju šansu. Zgrabila je decu i otišla.
„Moja deca su četiri dana postila bez hrane i vode i plakala su“, kaže ona. „Pa, kada sam videla da su tako slabi, dala sam im vode i rekla sam sebi da ne mogu da dozvolim da mi deca umru“.
Deca su bila vođena čeličnom voljom svoje majke i zaštićena njenim statusom supruge Mekenzijevog pomoćnika.
Salema kaže da su je izazivali drugi članovi kulta, ali je nisu zaustavili, a kada je stigla na glavni put nakon nekoliko kilometara hoda, od „dobrog Samarićanina“ je stigla do bezbednog mesta. Ali druga bekstva su zaustavljena. Grupa muških nasilnika koji su nosili mačete jurila ih je, tukla i vukla nazad u šumu, prema izveštajima preživelih i bivših članova kulta.
Makenzi se predao vlastima 15. aprila. On poriče da je naredio svojim sledbenicima da se izgladnjuju. Ali operacija potrage i spasavanja pronašla je mnogo mrtve dece sahranjene u njegovom imanju.
Policija je rekla lokalnim novinarima da je od privedenih pomoćnika saznala da je to trebalo da bude način da se Makenzi poistoveti sa Isusovom naredbom da „pusti decu da mi dođu“, kaže novinarka Merion Kiti.
Policija je takođe saopštila da je Makenzi, pre nego što je otišao, naredio svojim zamenicima da nastave sa sprovođenjem masovnog gladovanja i sahranjivanja onih koji su umrli, navodi Kiti.
Preživela deca su ta koja su dala mnogo informacija o tome šta se dogodilo, kaže Viktor Kaudo, aktivista za ljudska prava iz Haki Afrike koji je prvi obavestio policiju da dečaci umiru u Šakaholi.
Neki od odraslih odbijaju lečenje čak i nakon što su spašeni. I postoji sumnja da članovi kulta nastavljaju da vrše uticaj izvan šume, tiho govoreći preživelima da odbiju hranu i lekove.
Kaudo kaže da su dvoje ljudi koje je njegova grupa spasila i koje smatra žrtvama zapravo bili „deo ove milicije koju je Makenzi imao“ i da je trebalo da se odvoje od ostalih.
Bivši član kulta Titus Katana kaže da poznaje većinu Makenzijevih pomoćnika i da je većina uhapšena. Ali ove nedelje je otkriveno telo koje leži u šumi, a ne zakopano ispod njega. Zbog toga sumnja da neki od izvršitelja još uvek „nadgledaju proces izgladnjivanja ljudi“.
Salema kaže da su Mekenzijevi zamenici došli da je traže nedelju dana nakon što je otišla i savetovali su je da se vrati, ali joj nisu pretili. Ali ona zna da se prema drugima nije postupalo tako ljubazno.
Došla joj je žena tražeći pomoć da sa decom pobegne od kulta i nađe novac za prevoz do njihovog rodnog sela. Salema je obećala da će to učiniti. Žena se vratila u šumu po svoju decu i više se za nju nije čula.
BONUS VIDEO: Ekshumacija žrtava sekte u Keniji