Sa foajeom od belog mermera i raskošnim lusterima, toranj od 12 spratova mogao bi se zameniti sa jednim od najnovijih hotela u Hongkongu, ali istina je mnogo drugačija - to je poslednje počivalište hiljade ljudi u jednom od najnaseljenijih gradova na svetu. Više od sedam miliona stanovnika Hongkonga dele neka od najgušće naseljenih mesta na svetu, a u prošlosti su ožalošćene porodice morale da čekaju godinama da obezbede mesto za polaganje pepela svojih najmilijih. Tako je nastala "zgrada za mrtve".
Kolumbarijum Šan Sum (mesto gde se odlažu urne preminulih) otvoren je prošlog meseca sa planovima da na kraju ponudi 23.000 mesta za pogrebne urne, što je deo decenijskog napora vlade da dovede privatne kompanije kako bi se ublažio pritisak na sektor zdravstvene zaštite.
Ta politika se sada isplati nakon što je starenje stanovništva sredinom 2010-ih dovelo do stope smrtnosti koja je iznad kapaciteta vladinog prostora za urne.
Elegantna, moderna zgrada delo je nemačkog arhitekte Ulriha Kirhofa (52), koji je za AFP rekao da je pokušao da spoji elemente prirode u prostor velike gustine kako bi stvorio „osećaj sela u komšiluku“.
„To je stambena zgrada za mrtve… Više liči na blisko naselje“, rekao je za AFP.
Kirhof je rekao da je njegov dizajn inspirisan tradicionalnim kineskim grobljima, koja se često nalaze na obroncima planina. Njegov kolumbarijum je preneo te valovite linije, zelenilo i teksturu tesanog kamena.
Pepeo se skladišti u odeljcima, od kojih su neki veličine 26 x 34 centimetra.
Kirhof je rekao da je dizajnirao sobe na svakom spratu kako bi pružio intimnost, za razliku od skučenih javnih kolumbarijuma, za koje je rekao da stvaraju osećaj kao da ste u „skladištu“.
„Kako da održimo kvalitet života i dostojanstvo ljudi u ovoj velikoj gustini naseljenosti? Da li je to samo kutija za cipele ili postoji nešto drugo?,“ upitao je.
Nedostatak prostora za urne
Slično kao i stanovi u Hongkongu, iznajmljivanje jedinica za večni počinak nije jeftino, što ih stavlja van domašaja većine ljudi.
Osnovna opcija za dve osobe u Šan Sum-u se prodaje za 58.000 američkih dolara, dok paket najvišeg nivoa, namenjen za celu porodicu, košta skoro 3 miliona dolara.
Prema vladinim podacima, srednji mesečni prihod domaćinstva u Hong Kongu trenutno je oko 3.800 dolara, prenosi AFP.
Mesta kao što je Šan Sum nastala su kao odgovor na nedostatak prostora za urne u Hongkongu pre deset godina.
U to vreme, kremirani posmrtni ostaci često su godinama čuvani u fiokama u pogrebnim salonima dok su čekali da se otvore mesta, ili su bili smešteni u nelicenciranim kolumbarijumima ili obnovljenim fabričkim zgradama.
Istoričar Čau Či-fung, koji je napisao knjigu o pogrebnoj praksi u Hongkongu, rekao je da je seme krize decenijama ranije posejala britanska kolonijalna administracija, pre nego što je grad predat Kini 1997. godine.
„Zakoni su u to vreme bili strogi u pogledu tretiranja mrtvih tela, ali kada su pretvorena u pepeo, vlada nije imala sveobuhvatnu politiku za njih“, rekao je on za AFP.
Etničko kinesko stanovništvo u Hongkongu je istorijski preferiralo sahrane, ali je vlada popularizovala kremaciju 1960-ih.
Sada se oko 95 odsto mrtvih u Hongkongu kremira svake godine, što je Čau pripisao promeni društvenih običaja.
Vlada procenjuje da će se smrtni slučajevi povećati za 14 odsto na 61.100 godišnje do 2031. godinne.
Zvaničnici kažu da je grad spreman za porast, sa oko 25 odsto slobodnih mesta među sadašnjim 425.000 javnih mesta u kolumbarijumu i sa više javnog i privatnog snabdevanja u planu.
„Situacija se popravila u odnosu na pre nekoliko godina… Problem je ublažen, ali nije rešen“, rekao je Čau.
Ving Vong (43) prošle godine je sahranila oca u Cang Cui kolumbarijumu, prostranom kompleksu od 4.800 kvadratnih metara u severozapadnom uglu Hongkonga koji je počeo sa radom 2021.
Rekla je da je njeno iskustvo bilo daleko od horor priča viđenih u naslovima pre mnogo godina.
„Gubitak voljene osobe bio je dovoljno bolan. Bilo bi muka za članove porodice da ne mogu da nađu mesto za pepeo, bez predstave koliko dugo treba da čekaju“, rekla je ona.
Vong je rekla da je njena porodica odabrala državnu lokaciju zbog dobrog feng šuija, dodajući da pristupačne cene znači da nemaju podsticaj da razmatraju privatne opcije.
„Moj otac je jednom rekao da želi pogled na okean… Njegova (niša) je bila nagnuta prema moru, a mi smo osećali da je to ono što bi on želeo“, rekla je ona.
Toranj je zamisao Margaret Ze, poslovne žene koja se obogatila u poslovima sa nakitom i nekretninama, a sada vodi dobrotvornu fondaciju. Odavanje poštovanja mrtvima važno je u kineskoj kulturi, rekla je Ze za CNN, a mnogi ljudi su spremni da daju sve od sebe da ispoštuju tradiciju.
PROČITAJTE JOŠ:
„Poslednje putovanje naših najmilijih nije samo zato da bi mogli da pređu u zagrobni život, već je i za nas koji smo ostali ovde na Zemlji služi da se oprostimo“, rekla je Ze.
Ze je shvatila da postoji nedostatak prostora za odavanje počasti mrtvima kada se borila da pronađe mesto gde će održati spomen obeležje i sahraniti svog pokojnog muža 2007. godine i osećala je da je prinuđena da deluje.
BONUS VIDEO: Crni bilans pucnjave u Japanu: Ubijene tri osobe, napadač se zabarikadirao u zgradi