Jedan čovek je pre tri godine na internetu postao monstrum, iako to nije zaista bio. Kada je u septembru 2018. godine ukucao svoje ime u Gugl, pronašao je svoje slike, ali je neko preko njegovog lica debelim, crvenim slovima napisao "pedofil". Još gore, kada je izguglao imena svog brata, svoje supruge, svoje tetke i svog zeta, pronašao je isto. Svi su na Guglu predstavljeni kao pedofili, prevaranti i lopovi. Pošteđen je samo njegov osmogodišnji sin.
Njujork tajms preneo je priču izvesnog Gaja Babkoka, čoveka koji je na svojoj koži osetio koliko platforme poput Gugla mogu biti opasne i razorne, naročito s obzirom na to da tehnološki giganti vrlo retko regulišu sadržaj. Još veći šok za Babkoka je usledio kada je otkrio identitet osobe koja se posvetila tome da uništu njegovu i reputaciju njegove porodice.
Two years ago, Guy Babcock discovered that someone had slandered him and his family members online, calling them thieves, fraudsters and pedophiles. He investigated and discovered a grudge that went back 25 years. https://t.co/zG8J8YIdJT
— The New York Times (@nytimes) January 30, 2021
Babkok u tome nije bio sam. Bilo je još mnogo žrtava i ovo digitalno nasilje počelo je dugo pre nego što je i on postao meta.
„Superširitelji“ laži
Opšte je mesto da je internet toksičan, ali su situacije poput ove vrhunac necenzure i nasilja u onlajn svetu u kojem svako ima neograničenu slobodu da širi jednako neograničene količine laži o nečemu ili nekome.
Pročitajte još:
Babkok i njegova porodica zapravo su bili žrtve takozvanih „superširitelja“ klevete koji ljudima oduzimaju reputaciju za koju kasnije traže otkup. Vaša reputacija postaje talac; ako otmičarima platite otkup, sve gadosti će biti uklonjene i reputacija će vam biti vraćena, zar ne?
Većina lažnih informacija o Babkoku nalazila se na opskurnom portalu Ripoff Report koji je navodno otkrivao prevare, ali je ubrzo na sajtu Babkok pronašao i opciju „posredovanja“ za uklanjanje lažnih informacija; ova usluga koštala je 2.000 dolara.
Na ovom i drugim sličnim sajtovima ljudima se nudi opcija da anonimno raskrinkaju lošeg majstora, bivšeg muža koji vara ili seksualnog predatora. Ipak, niko takve navode ne proverava, a sajt potom naplaćuje uklanjanje objava, čak i kad je evidentno reč o kleveti.
Svaki ovakav sajt amnestiran je od odgovornosti zahvaljujući rupi u zakonu.
Osveta zaboravljene žene
Dve nedelje kasnije, Babkok je primio telefonski poziv od prijatelja koji je za čitavu situaciju čuo od nekog trećeg ko je na Guglu tražio poslastičarnicu porodice Babkok. Ubrzo je kuću opremio sistemom za bezbednost jer je ranije slušao priče o razbojnicima koji obilaze pedofile. Strahovao je da će ga neko pronaći na Guglu i poverovati da uznemirava decu, da će potom doći i nauditi njemu ili njegovoj porodici.
Potom je počeo da pažljivo iščitava rezultate na Guglu. Pored jedne lažne objave o sebi u kojoj je pisalo da je on „bivši domar“ koji se „lažno predstavlja kao IT stručnjak“, nalazila se fotografija žene sa dugom crvenkastom kosom.
BONUS VIDEO
Šokirao se kada je shvatio o kome se radi, ali je odmah prepoznao, iako je nije video godinama.
Ta žena je nekada radila u kancelariji za nekretnine koju su posedovali Babkokovi. Prvo je bila najbolji zaposleni koga su imali, a onda je postajala sve aljkavija i njegov otac je odlučio da je 1993. godine otpusti. Kasnije je čak i pretila njegovom ocu.
Babkoku su kockice počele da se sklapaju; kada mu je majka umrla 1999. godine, porodica je primila vulgarno anonimno pismo u kojem se likuje nad smrću gospođe Babkok. Komšije su primile pismo u kojem piše da je Babkokov otac „viđen kako noću baza ulicama i masturbira iza žbunja“. I tada su sumnjali da je reč o Nadir Atas, ženi koju je Babkok prepoznao na slici.
Blaćenje, laži, klevete
Babkok je ubrzo našao objavu još jedne žene koja je bila žrtva Nadir Atas. I nju je, kao i njenu porodicu, na internetu Atas pretvorila u pedofile.
Ispostavilo se da je ova žena bila predstavnica banke koja je početkom dvehiljaditih zaplenila dve nekretnine porodici Nadir Atas koja je ubrzo oklevetala sve zaposlene u banci. Uz laži su uvek išli i lični podaci žrtava – puno ime, adresa, kontakt informacije i mesto zaposlenja.
Najveći problem za žrtve je što im ovakve stvari često unište život. Uglavnom ne mogu ni da se zaposle posle ovoga.
Đavolji kult i kobni pucanj
Babkok je u oktobru 2018. godine tužio Atas, i iako ona negira krivicu, dokazi govore drugačije.
Novinarka Njujork tajmsa piše da je i sama pronašla veliki broj postova o navodnim „pedofilima“ na blogovima čiji je autor Nadir Atas, ali i da je u razgovoru sa njom odbijala da otkriva previše detalja o sebi.
Ipak, sudski zapisi, novinski članci i razgovori sa ljudima koji su je poznavali otkrivaju obrazac.
Nadir Atas sada ima 60 godina i devedesetih je bila vrlo uspešan agent za nekretnine, ali je život počeo da joj se raspada taman negde 1992. godine, kada je njen brat tog oktobra pozvao policiju i rekao da je njihova majka članica „kulta koji obožava đavola“, a potom, dan kasnije, usmrtio majku iz pištolja.
Nekoliko meseci kasnije, Babkokovi su je otpustili. Ona je, ipak, rekla novinarki Njujork tajmsa da je sama dala otkaz.
Narednih devet godina nigde je nije bilo. Onda je 2001. godine uhapšena za fizički napad na drugu osobu, kada je dobila zabranu prilaska, a stanari zgrade koju je kupila još kao uspešni agent za nekretnine ispričali su da ih je neprekidno uznemiravala, do te mere da su bili prinuđeni da je prijave policiji.
Nekretnine joj je zbog dugova zaplenila banka 2008. godine.
Tada počinje pakao. Za njene žrtve, ali i za nju samu.
Kad zakon štiti pogrešnu stranu
Sve žrtve Nadir Atas zajedno su podnele tužbu protiv nje, ali zakon štiti tehnološke gigante i žrtve su u ovom slučaju praktično bespomoćne.
Atas je dugo na sudovima puštana bez ikakve kazne zbog neuračunljivosti i njeni prijatelji naveli su da je ranije bolovala od depresije. Advokat žrtava u nekom trenutku unajmio je privatnog istražitelja kako bi otkrio gde Atar živi i odakle pristupa internetu pošto je odbijala da sama otkrije.
Ispostavilo se da je jedne večeri sa suda otišla u javnu univerzitetsku biblioteku, provela nekoliko sati za kompjuterom, a potom autobusom otišla do skloništa za beskućnike.
Neumorno je pisala sudijama, tužila advokate žrtava, a nakon što je novinarka Njujork tajmsa i autorka priče o Nadir Atas odbila da obustavi pisanje teksta, Atas je plasirala na internet laži i da je novinarka plagijatorka koja je unapređenje dobila preko kreveta, a njen muž zavisnik od droge.
Gugl je konačno usvojio neke korisne prakse za regulisanje ovakog sadržaja, ali uprkos tome, ovaj problem na internetu još uvek nema konačno rešenje.
Naposletku, uverite se i sami: izguglajte „Guy Babcock“
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar