Libija nema vremena za koronu: Rat i dalje divlja

Granatiranje Tripolija

Snage pobunjenog generala Halife Haftara zasule su raketama Tripoli u utorak, 14. aprila pošto su ih borci lojalni vladi nacionalnog jedinstva proterali iz niza gradova zapadno od prestonice, navodi agencija Frans pres., prenosi Radio Slobodna Evropa.Vlada nacionalnog jedinstva koju priznaju UN optužila je Haftarove snage da se svete stanovništvu Tripolija pošto su u ponedeljak izgubile kontrolu nad priobalnim gradovima Sorman i Sabrata, kao i nad nekoliko mesta unutar kopna.Libija je u skoro decenijskom sukobu otkada je svrgnut i ubijen diktator Moamer Gadafi 2011. u pobuni koje su podržale zapadne sile, podseća AFP. UN navode da su stotine ljudi ubijene, dok je više od 200.000 raseljeno otkad je Haftar pokrenuo ofanzivu na Tripoli prošle godine.Snage pobunjenog generala kojeg podržava Rusija pretrpele su značajan poraz pošto mu se obilo o glavu odbijanje primirja, ocenjuje Tajms, ukazujući da je posle proterivanja iz gradova zapadno od prestonice Haftarova takozvana Libijska nacionalna armija (LNA) prvi put u defanzivi otkad je krenula na Tripoli pre godinu dana.U tom periodu je Haftar odbijao da se sastane sa šefom vlade nacionalnog jedinstva u Tripoliju Fajezom al-Seradžom i sada će, ocenjuje britanski list, možda morati da promeni svoje planove da pregovora samo iz snažnije pozicije.Poraz je, kako ističe Tajms, ponižavajući udarac za Haftara koji je neko vreme davao utisak da je nezaustavljiv, nakon što je od početka svojih operacija pre pet godina zauzeo istok i veći deo juga Libije.Pored Rusije, Haftara godinama podržavaju Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat smatrajući da je u skladu s njihovim naporima u borbi protiv političkog islama i Muslimanskog bratstva širom Bliskog istoka, ukazuje britanski list, dodajući da su grupe i milicije povezane s Bratstvom među glavnim podržavaocima Seradžove vlade.

Na gubitak kontrole gradova na zapadu Libije, Haftar je uzvratio granatiranjem Tripolija, koje je bilo jedno od najžešćih u dosadašnjem sukobu i koje je, kako navodi Tajms, usledilo posle poziva UN na uzdržanost, pošto je Libija prijavila prve slučajeve korona virusa. Do srede, 15. aprila je u Libiji od Covid-19, prema zvaničnim podacima, umrla jedna osoba, dok je 35 zaraženo.

Mnogo vojne i malo medicinske opreme

Godinu dana posle pokretanja Haftarove ofanzive na Tripoli, libijski rat se intenzivira sa stotinama hiljada civila pod opsadom i pojačanim granatiranjem, kao i velikim nestašicama vode i struje, piše Vašington post, dodajući da najgoru eskalaciju nasilja od pobune protiv Gadafija 2011. i intervencije NATO, delimično potpaljuju spoljne sile, koje uprkos embargu UN nastavljaju da dostavljaju oružje i plaćenike dvema stranama.UN, SAD i druge zemlje tražile su od sukobljenih strana "humanitarnu pauzu" da se spreči širenje korona virusa, ali obe strane deluju da su odlučne da iskoriste međunarodni fokus na pandemiju i pokušavaju da dobiju više teritorija, ocenjuje američki list i ukazuje da su se posle početnog dogovora o "pauzi" vratile borbama u roku od nekoliko dana.Povećanje nasilja je uzbunilo UN i humanitarne agencije, budući da je libijski zdravstveni sistem već uništen ratom, ističe Vašington post. Do prošlog meseca, prema UN, 27 zdravstvenih objekata je oštećeno u borbama, uključujući zatvorenih 14. Jedna od najvećih bolnica u Tripoliju zatvorena je prošle nedelje posle tri dana granatiranja u kojem je ranjen jedan medicinski radnik. Ta bolnica s 400 kreveta je određena za pacijente s korona virusom.Libija je suočena s velikim manjkom medicinskog osoblja i opreme za sprečavanje širenje bilo koje bolesti, a posebno pandemije Covid-19, dok oružje i dalje pristiže u tu zemlju, ukazuje list. Zvaničnici UN kažu da nedostaju izolacione jedince, laboratorijska oprema za testove, zaštitna oprema i obučeni zdravstveni radnici.Mesecima posle početka Haftarove ofanzive prošle godine, sukobi su bili u mrtvoj tački, sve do dolaska iskusnih ruski plaćenika na linije fronta kod Tripolija u septembru, što je ojačalao Haftarove snage, zajedno s naoružanim dronovima iz UAE. Vlada u Tripoliju se okrenula Turskoj koja je povećala podršku slanjem sirijskih plaćenika i dodatnog oružja. Posle neuspelog pokušaja UN, SAD, EU i arapskih zemalja u januaru da ubede dve stane na primirje, ogromne količine oružja i plaćenika su ponovo počele da stižu u Libiju, ističe Vašinton post.

Smušene poruke i hladnokrvni cinizam

Rusija je želela veći uticaja nad Haftarom, što je Bela kuća omogućila odobravanjem užasnog građanskog rata, ističe Njujork tajms, uz ocenu da je Moskva koristila tri godine smušenih poruka administracije Donalda Trampa da postane ključni igrač u Libiji, geopolitičkoj nagradi s ogromnim energetskim rezervama i strateškim položajem na Sredozemlju.Prošlog aprila Haftar je razgovarao s tadašnjim savetnikom Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom (John), tražeći blagoslov za iznenadni napad na Tripoli, navodi list, dodajući da je prema navodima tri zapadna diplomatska izvora Bolton odgovorio da ako želi da napadne Tripoli, da to uradi brzo. Haftarov napad nije uspeo, ali je uneo novu nestabilnost u region i ozbiljno smanjio uticaj Vašingtona, a kao pobednik je, ocenjuje Njujork tajms, izašao Kremlj.

Nekonzistentna pozicija Vašingtona u Libiji, sa zvaničnom podrškom mirovnom procesu, dok je Bela kuća naznačila da je Tramp naklonjen Haftaru, odigrala je veliku ulogu u produžavanju rata, ističe list, dodajući da je odsustvo snažne američke politike otvorilo vrata za mešanje konkurentskih američkih partnera, uključujući Tursku, Egipat i UAE.Kampanja da Bela kuća stane iza Haftara počela je odmah pošto je Tramp izabran, navodi list pozivajući se na izvore. Za Haftara su se zalagali prestolonaslednik UAE Mohamed bin Zajed i predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi kojeg Tramp u šali zove "omiljenim diktatorom". Bin Zajed i el-Sisi rekli su Trampu da je vlada u Tripoliju beznadežno slaba i ispunjena islamistima, tvrdeći da jedino Haftar može sprečiti dolazak islamista na vlast u Tripoliju, što bi izazvalo domino efekat u regionu.S druge strane, Rusija je postupala s hladnokrvnim cinizmom. Pre Haftarovog razgovora s Boltonom, privatni ruski operativci u Libiji su izvestili Moskvu da je Haftar manjkav lider koji neće uspeti da zauzme prestonicu, ali su sugerisali da bi Rusija mogla dobiti uticaj nad generalom slanjem plaćenika. Istovremeno je ruska vojska radila iza kulisa da Haftara okruži starim partnerima iz Gadafijevih bezbednosnih snaga, dok su operativci preporučili Kremlju da takođe bude u savezu sa Seifom al-Islamom Gadafijem, najstarijem sinom bivšeg diktatora koji, prema zapadnim diplomatama upoznatim s obaveštajnim izveštajima, planira povratak.