Predigra za rat s NATO-om? Šta otkriva šok izjava Sergeja Lavrova o "fašistima" i bivšim teritorijama SSSR

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov izjavio je u ponedeljak za ruske novine Komersant da je „opasno“ kada „fašisti“ kontrolišu teritorije koje nisu pripadale nikome drugome osim Ruskom carstvu i Sovjetskom Savezu.

Institut za proučavanje rata (ISW) izjavio je u utorak da Lavrovljev komentar znači da Kremlj „nezavisne države koje su bile kolonizovane od strane Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza vidi kao delove današnje Rusije“. ISW je naglasio da su Estonija, Letonija i Litvanija – tri zemlje na istočnoj granici NATO-a – bile delovi i Sovjetskog Saveza i Ruskog carstva. Isto važi i za Moldaviju.

Finska, koja se pridružila NATO-u 2023. godine, bila je deo Ruskog carstva u 19. veku. U sastavu Ruskog carstva bili su i delovi Poljske, dodaje ISW.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov pomoćnik Nikolaj Patrušev, bivši šef Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije, „pokušavaju da ruskom kolonijalnom istorijom opravdaju buduće napade na članice NATO-a“, smatra ISW.

Estonske obaveštajne službe su u februaru 2024. izjavile da bi se NATO mogao suočiti sa „masovnom vojskom sovjetskog tipa“ ukoliko Rusija uspe da reformiše svoju vojsku. Bivši ministar odbrane Rusije i aktuelni sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergej Šojgu najavio je krajem 2022. promene koje će ruska vojska sprovesti. Estonci su rekli da će NATO biti nadmoćniji u svim segmentima osim u „elektronskom ratovanju“ i „dalekometnoj paljbi“, ali da će potencijal te vojske biti „značajan“.

Danske obaveštajne službe su ranije ove godine navele da bi Rusija mogla napasti jednu ili više članica NATO-a ako proceni da je Savez oslabljen ili politički razjedinjen. Danci su početkom februara rekli da bi Rusiji trebalo oko pet godina da se pripremi za „veliki rat na evropskom kontinentu u kojem Sjedinjene Američke Države neće učestvovati“.

Estonski ministar odbrane Hano Pevkur izjavio je za Njuzvik u novembru 2024. da će ruski predsednik Putin moći da upotrebi stotine hiljada vojnika koji se trenutno bore u Ukrajini i na drugim mestima, ukoliko Rusija i Ukrajina postignu prekid vatre. „To znači da će ruska vojska imati dovoljno slobodnih vojnika koje će zatim premestiti u naše susedstvo“, rekao je Pevkur.

Baltičke zemlje i Poljska – članice NATO-a koje se graniče sa Rusijom – odgovorile su na tu latentnu pretnju povećanjem vojnih budžeta.