0
Više od 100 zatvorenika ubijeno je u tuči u zatvoru u ekvadorskom gradu Guaiakuil. Očekuje se da će biti potrebni dani da se identifikuju tela, zbog čega se rođaci zatvorenika plaše najgoreg. Novinarka Blanka Monkada Pesantes razgovarala je sa nekima od onih koji čekaju vesti o svojim najbližima, prenosi BBC.
PROČITAJTE JOŠ:
Čak ni na vrhuncu pandemije koronavirusa u martu i aprilu 2020. godine, kada je smrt bila u vazduhu u mnogim četvrtima ovog gradića, nije bilo toliko rodbine koja se okupila oko mrtvačnica. Kada je predsednik Giljermo Laso objavio da je boj poginulih porastao, desetine porodica su pojurile u forenzičku laboratoriju gde su odvožena tela žrtava. Žele da saznaju da li su njihovi voljeni tamo ili su još živi.
Još uvek nisu dobili odgovor, a njihova anksioznost se samo povećala jer su se ponovo čule eksplozije iz najvećeg zatvora što je znak rata bandi unutar ove ustanove za koji se kaže da je povezan sa trgovinom droge, prenosi BBC.
Kako se odvijalo nasilje?
Kasno u čevrtak policija je saopštila da je povratila kontrolu nad zatvorom nakon velike operacije u kojoj je učestvovalo 900 oficira i vojnika i rekli su da je poginulo oko 118 ljudi.
Jedan od onih ispred mrtvačnice bio je Gustavo Vives (66) čiji je sin (24) ubijen u neredima u zatvoru.
„On nije na spisku poginulih ali znam da je mrtav je sam video fotografiju njegovog tela i identifikovao sam ga po tome“, rekao je on.
Kao i mnogi drugi, informacije je dobiojao iz snimaka i fotografija podeljenih na društvenim mrežama i među rođacima zatvorenika.
Neki ljudi su zbog nestašice kovčeka prisiljeni da koriste kartonske kutije kako bi sahranili najmilije.
Zenaida Moreira (50) sa maramom u ruci, tražila je svog Darvina Kamina (23) koji je poslat u zatvor pre dve godine. Bio je narkoman i uhapšen je zbog krađe stolica iz škole.
Ova majka se plašila nagoreg kada je videla snimke pokolja iz zatvora.
„Ne znam da li je jedno od tela koje sam videla njegovo. Videla sam obezglavljenu glavu, lice slično njegovom, ali vlasti ništa ne govore“, rekla je ona.
Sin bi je često pozvao iz zatvora sa prokrijumčarenog telefona, ali prošli su dani od kada se poslednji put javio.
Njena ćerka, Dervinova sestra, pokušala je da je razuveri. Žene su čule da je osoblje obezbeđenja u sredu izvrilo pregled zatvora i da nadaju se da je izgubio kontakt jer su mu našli telefon.
Ali ipak ostaju ispred mrtvačnice za svaki slučaj.
Forenzička laboratorija nije jedino mesto okupljanja rođaka. Vlasti su ih zamolile da odu na sportski stadion Abel Himenez, gde im je obećano ažuriranje podataka i psihološka podrška.
Ali 40-godišnji Pedro Muriljo, koji traga za svojim sinom (20), kaže da nije dobio ni jedno ni drugo.
„Došao sam i samo su me pitali kako se zove i da li ima tetovaže i ništa više“, kaže o vojnicima na stadionu.
„Nisam spavao dva dana i dve noći. Nisamo mogao da idem na posao jer sam tako izbezumljen“, rekao je on.
Smatra da se većina smrtnih slučajeva dogodila u petom i šestom krilu zatvora. Postoje izveštaji da su neka tela u petom krilu spaljena što će odložiti napore da se identifikuju.
Takođe ima mnogo povređenih zatvorenika. Jedan lekar je rekao za BBC da je najmanje 50 ranjenih zatvorenika odvedeno u bolnicu između utorka i srede.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
