1
Sirija se suočava sa najtežim talasom nasilja od svrgavanja predsednika Bašara al-Asada u decembru prošle godine. Oružani sukobi između novih vlasti, sunitskih islamista i lojalista bivšeg režima doveli su do brutalnih odmazdi nad pripadnicima alavitske manjine.
Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava, u poslednjih nekoliko dana ubijeno je više od 1.000 ljudi, uglavnom civila iz alavitske zajednice. Užasna scena razorene obale Sirije, posebno u provincijama Latakija i Tartus, svedoči o duboko ukorenjenim podelama koje prete da gurnu zemlju u novi građanski rat.
PROČITAJTE JOŠ:
Nasilje je počelo u četvrtak, kada su snage nove vlade pokušale da uhapse jednog od preostalih Asadovih lojalista u gradu Džable. Usledila je zaseda i napad na snage bezbednosti, što je izazvalo oštru odmazdu. Oružane grupe, među kojima su i strani borci, upale su u alavitska naselja i počinile masovna ubistva.
Stanovnici Banijasa i drugih gradova opisuju scene užasa: ljudi su ubijani na pragovima svojih kuća, žene i deca masakrirani, a tela su kasnije premeštana bagerima u masovne grobnice. U jednom incidentu u selu Tuvejm ubijeno je 31 osoba, uključujući devetoro dece i četiri žene.
„Više od 50 ljudi iz moje porodice i kruga prijatelja je ubijeno,“ rekao je jedan preživeli stanovnik Latakije za AFP. „Tela su gomilana i zakopana u masovne grobnice“.
Izveštaji govore i o selektivnim ubistvima – naoružani napadači su tražili lične karte kako bi identifikovali alavite pre nego što bi ih pogubili. Pljačka i paljenje kuća takođe su prijavljeni. Hiljade ljudi su pobegle u planine, dok su se neki sklonili u rusku vojnu bazu Hmejmim.
U ponedeljak su sirijske vlasti objavile kraj vojne operacije protiv Asadovih lojalista. Ministarstvo odbrane saopštilo je da su „bezbednosne pretnje i ostaci režima“ neutralisani u priobalnim provincijama. Međutim, stanje je i dalje napeto.
Privremeni predsednik Sirije, Ahmed al-Šara, pokušava da stabilizuje situaciju. U govoru u Damasku rekao je da zemlja neće biti gurnuta u novi građanski rat i obećao je da će svi odgovorni za ubistva civila biti privedeni pravdi.
Međutim, kritičari smatraju da Šara nema potpunu kontrolu nad situacijom. Njegova organizacija, Hajat Tahrir al-Šam (HTŠ), koja ima korene u Al-Kaidi, vodi zemlju, ali i dalje nosi etiketu terorističke grupe u očima Zapada. Njegova sposobnost da zaštiti manjine i obnovi zemlju nakon 13 godina rata dovedena je u pitanje.
Međunarodna zajednica je snažno osudila nasilje. Francuska je pozvala na hitne nezavisne istrage o masakrima, dok su Ujedinjene nacije pozvale na momentalni prekid ubijanja. U međuvremenu, susedne zemlje, uključujući Tursku, Jordan, Irak i Siriju, planiraju sastanak u Amanu kako bi razgovarale o regionalnoj bezbednosti i pretnji od ekstremističkih grupa.
Iako su oružani sukobi zvanično prekinuti, strah i neizvesnost i dalje vladaju. Stanovnici Latakije i Tartusa opisuju gradove kao „gradove duhova“ – nakon šest sati uveče ulice su puste, a ljudi se boje da napuste svoje domove. Mnogi nemaju osnovne namirnice, a zalihe hrane i vode su ograničene.
Hrišćanska zajednica na obali takođe je pogođena nasiljem. Tokom propovedi u Damasku, grčki pravoslavni patrijarh Antiohije Jovan X izjavio je da su mnogi nevini hrišćani ubijeni zajedno sa alavitima.
Dok privremena vlada pokušava da stabilizuje zemlju i sprovede pravdu, mnogi sumnjaju u njenu sposobnost da kontroliše naoružane frakcije i osigura bezbednost svih građana. Sektaški sukobi, ekonomska kriza i prisustvo stranih boraca čine situaciju krajnje nestabilnom.
Sirija stoji na prekretnici: da li će krenuti putem stabilizacije i pomirenja ili će nasilje eskalirati u novi, još krvaviji konflikt.
