Kriza u BiH: Dodik se sam prijavio tužilaštvu i preti referendumom

Zakon koji je nametnuo odlazeći visoki predstavnik Valetin Incko, a koji je izazvao mnogo bure i oštrih reakcija u Banja Luci, odnosno čestitki iz Sarajeva, doveo je BiH u najveću krizu od završetka rata do danas.Najburnije je reagovao Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, koji je prepoznat kao prva moguća meta ovog zakona.Dodik se u sredu sam prijavio Tužilaštvu BiH i rekao da je "to uradio da tako rastereti muslimane koji bi mogli biti izloženi pritisku i zahtevima svojih političkih vođa".On je za Srnu rekao da su kod tih vođa prema Srbima prisutna usijana osećanja i mrzotvorni stavovi da protiv njega podnesu krivičnu prijavu, prenele su Nezavisne novine."Da ne bi bilo pregrejanih emocija i niskih strasti iz sarajevske zagušljive političke kuhinje u kojoj se prema Srbima svakodnevno proizvodi mržnja, odlučio sam da se sam prijavim", pojasnio je Dodik.Tužilaštvo Bosne i Hercegovine već je formiralo predmete u slučajevima negiranja genocida, na osnovu prijava nekoliko građana.Dodik, koji u svojim javnim nastupima često i otvoreno negira genocid i broj žrtava u Srebrenici, u spotu koji je objavila njegova stranka Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) tvrdi da je spreman da proglasi samostalnost Republike Srpske (RS). Podrška na međunarodnoj sceni za otcepljenje RS od BiH ne postoji, a kako je Dodik mnogo puta do sada pretio sličnim potezima, analitičari iz regiona slažu se da je i ova pretnja „pucanj iz prazne puške“.Dodik, međutim, stoji pri svom stavu, čak ucenjujući predstavnike međunarodne zajednice da imaju još malo vremena da promene Inckovu odluku ili da u protivnom niko „ne treba da se kasnije čudi koracima koje će preduzeti“. Ponavlja i da Srbi u RS nikada neće prihvatiti realnost kakvu traži predsednik Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović.Na sve ovo najavio je i polički odgovor RS - blokadu institucija BiH dok se ne ukine odluka odlazećeg visokog predstavnika o zabrani negiranja genocida. Međutim, pitanje je koliko dugo bi to moglo da traje.

Naime, u utorak je otkazana sednica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH u Sarajevu zbog nedolaska poslanika iz Republike Srpske, ali sam Dodik je potvrdio da će ipak doći na sastanak u Predsedništvu BiH sa novim visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom koji tu pozciju preuzima od Incka sledeće nedelje.Takođe, u Banja Luci će u petak biti održana sednica Narodne skupštine, gde se iza zatvorenih vrata i daleko od očiju javnosti, planira usvajanje dva zakonska rešenja, odnosno izmene Krivičnog zakona kao odgovor na Inckov zakon.Prema tom zakonu, svako ko nazove Republiku Srpsku i srpski narod genocidnim biće osuđen na zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina. Ako to uradi službeno lice zaposleno u institucijama vlasti ili organu koji se finansira iz javnog budžeta, kazna je dve do deset godina zatvora.Istog dana, pred poslanicima će se naći i drugi zakon - Predlog zakona o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika kojom se donosi Zakon o dopuni Кrivičnog zakona BiH.Izetbegović: Taktiziraće 40 danaSa druge strane, Bakir Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije u BiH, čini se, nije se mnogo potresao na odluku partija iz RS da ne učestvuju u radu zajedničkih institucija u BiH. Naveo je da će partije taktizirati u narednih 40 dana da vide da li nešto mogu da dobiju, ali da će se sve srediti i to već u septembru.Dodao je da će političari iz RS neko vreme praviti krizu, ali da će „na kraju odustati jer nisu u pravu“.

I Željko Komšić, hrvatski član predsedništva BiH smireno je komentarisao reakcije prestavnika iz RS. Prema njegovim rečima, rukovodstvo RS su „preplavile emocije, ali će se ubrzo smiriti i odljutiti pre ili kasnije“.Podsećamo, zakon o negiranju genocida u BiH nametnuo je visoki predstavnik Valentin Incko osam dana pre isticanja mandata.Novim zakonom propisano su kazne od tri meseca do tri godine zatvora za one koji javno negiraju genocid i podstiču na nasilje ili mržnju protiv grupe ljudi. Kaznom od šest meseci do pet godina zatvora biće kažnjen onaj ko javno odobri, porekne ili pokuša da opravda zločin genocida. Takođe, utvrđena je i kazna od tri godine zatvora za onog ko dodeli nagradu, priznanje ili imenuje trg ili ulicu po osobi koja je pravosnažno osuđena za genocid ili ratni zločin.Incko je svoju odluku obrazložio u otvorenom pismu u kojem je naveo da mu „savest nalaže da nema pravo da okonča svoj mandat dok se veličaju pravosnažno osuđeni ratni zločinci".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram