Kreirao aplikaciju za aukcijsku „prodaju“ muslimanskih žena i ne kaje se

Svet 08. jan 202223:33
Bulli Bai, aplikacija, prodaja žena, trgovina ljudima, uhapšen
Foto: Salman Ali/Hindustan Times / Shutterstock Editorial / Profimedia

Dok nije uklonjena prošle nedelje, "Bulli Bai" aplikacija nudila je preko 100 muslimanskih žena "na prodaju". Fotografije koje su korišćene u ovoj lažnoj virtuelnoj aukciji skinute su, bez dozvole, sa društvenih mreža žrtava. Kreator aplikacije, dvadesetogodišnji student inžinjerstva Niraž Bišnoj, Indijac, uhapšen je u četvrtak u svom domu. Aplikacije nije zabeležila ni jednu prodaju ali to, izgleda, nije ni bila poenta.

„Zamislite da se probudite jednog dana i vidite da se prodajete onlajn – više puta, većem broju muškarca?“, upitala je istaknuta indijska novinarka Fatima Kan, muslimanka, nakon što su se njene fotografije, uz natpis „na prodaju“, pojavile na „Bulli Bai“ aplikaciji.

„Šta još imaju o meni? Šta još mogu da mi urade?“, zapitala se ona.

Na aplikaciji, koja je preko Mikrosoftove „GitHub“ platforme puštena u javnost 31. decembra, našle su se i druge istaknute indijske novinarke i aktivistkinje, kao i Bolivudska glumica Šabana Azmi, Nobelvka iz Pakistana Malala Jusafzaj i jedna 65-ogodišnja Indijka čije je dete nestalo godinu dana ranije.

Novinarka Ismat Ara pronašla je sebe „na prodaji“ na „Bulli Bai-u“ prvog dana 2022. godine.

„Veoma je tužno što kao muslimanska žena morate da započnete novu godina sa ovim osećajem straha i gađenja“, napisala je Ara na Tviteru i dodala da se, naravno, podrazumeva da ona nije jedina meta ove aplikacije.

Prema njoj, aplikacija „Bulli Bai“ „dizajnirana je da uvredi muslimanske žene“.

„Kao muslimanka i žena, danas sam najugroženija u ovoj zemlji“, izjavila je umetnica Sajema Rehman, žrtva aplikacije u podkast gostovanju, naglasivši da se napadi nisu desili preko noći već da se o ovakva mržnja dugo širila rečima pre nego što se normalizovala.

Ništa pogrešno

Dvadesetogodišnji student inžinjerstva iz Indije Niraž Bišnoj uhapšen je u četvrtak zbog sumnje da kao „mozak operacije“, kako ga je policija opisala, stoji iza ove aplikacije koja je dobila ime po izrazu za ponižavanje muslimanki: „Bulli Bai“, gde, prema ko-osnivaču indijskog sajta za proveravanje činjenica Mohamedu Zubairu, „Bulli“ znači „p*nis“, a „Bai“ „spremačica“ ili „služavka“.

Prilikom ispitivanja od strane policije, Bišnoj, saznaje indijski NDTV, nije pokazao nikakvo kajanje. Umesto toga, on je policiji rekao je uradio ono što je mislio da je „ispravno“.

Bulli Bai, aplikacija, prodaja žena, trgovina ljudima, uhapšen
Foto: Salman Ali/Hindustan Times / Shutterstock Editorial / Profimedia

„On je osoba koja je napravila ‘Bulli Bai’ aplikaciju na Github-u. Takođe je napravio i Tviter nalog @bullibai_ kao i druge naloge“, potvrdio je službenik policije Nju Delhija, objasnivši da im je taj nalog omogućio da pronađu Bišnoja, koji je jedan od drugih naloga koristio za ismevanje mumbajske policije ili, kako ju je nazvao, „slumbajske policije“ (slumbai police).

Tri dana pre Bišnojevog hapšenja, policija je privela još dvoje ljudi koji su navodno bili deo „Bulli Bai“ projekta – dvadesetjednogodišnjeg studenta inžinjerstva Višala Kumara i tinejdžerku od 19 godina Švetu Sing. Četvrti osumnjičeni, Majank Raval, uhapšen je nekoliko dana ranije.

Dan nakon hapšenja Švete Sing, Bišnoj se preko Tvitera sledećim rečima obratio policiji:

„Uhapsili ste pogrešnu osobu, slumbajska policijo. Ja sam kreator #BulliBaiApp-a. Dvoje nevinih koje ste uhapsili nemaju ništa s tim, pustite ih što pre.“

Ništa novo

„Bulli Bai“, nažalost, nije prva ovakva aplikacija u Indiji. U julu prošle godine, aplikacija „Sulli Deals“ nudila je više od 80 muslimanskih žena „na prodaju“ (uključujući novinarke i spisateljice), opisujući neke kao „ponude dana“.

Fotografije su slično, bez dozvole, skidane sa društvenih mreža žrtava. Aplikacija je takođe napravljena i korišćena uz pomoć GitHuba, a reč „Sulli“, kao i „Bulli“, predstavlja pogrdni izraz koji hindusi-desničari koriste za degradiranje muslimanki.

Tada, međutim, nije bilo hapšenja.
Svrha obe aplikacije, piše BBC, nije bila stvarna prodaja, do koje nikada nije ni došlo, već „degradiranje i ponižavanje muslimanskih žena u Indiji, od kojih su mnoge u javnosti govorile o rastućem talasu Hindu nacionalizma pod premijerom Narendrom Modijem“.
I stvarno, mnoge žene među žrtvama aplikacija pričale su o tom nacionalizmu i pretnji koje on predstavlja za verske manjine, kao i o tretmanu manjina u Indiji.
Muslimani čine 14, 9 odsto ukupne populacije Indije od 1,3 milijarde ljudi, što je preko 200 miliona osoba. Kako piše Al Džazira, ova manjina trpi konstantan rast verske mržnje i nasilja od kada je sadašnji premijer Indije Narendra Modi došao na vlast 2014. godine.

Pored toga, izveštaj Amnestija „Onlajn nasilje nad ženama“ pokazuje da, što je žena „glasnija“ i što više govori o određenoj temi, to su veće šanse da postane meta virtuelnih napada. Te šanse se tek povećavaju kada je žena koja govori pripadnica verske manjine.

Uzimajući to u obzir, teško je zamisliti da su „Bulli Bai“ i „Sulli Deals“ aplikacije jedini simptom ovog šireg i rastućeg društvenog problema, o kome možda najbolje govori kolektivna zakletva koju su pre dva dana podneli Hindu Indijci iz regiona Čatisgar, koja glasi:

„Mi Hindusi nećemo kupovati robu ni od jednog muslimanskog trgovca.

Mi Hindusi nećemo prodavati ili iznajmljivati našu zemlju nijednom muslimanu.

Mi Hindusi nećemo raditi sa muslimanima“.

„Bulli Bai“, piše profesor sa prestižnog Ol Indija Instituta za medicinske nauke Šah Alam Kan, „je najkraći odgovor na pitanje: Šta nije u redu sa Indijom?“

Bonus video: Zašto žene žrtve nasilja nemaju poverenja u institucije?

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)