Kraj za ruski gasovod? Severni tok 2 otpušta sve radnike

Više od 140 ljudi izgubilo je posao u kompaniji, rekao je ministar ekonomije Gi Parmelin."Saznali smo da je svo osoblje 'Severnog toka 2' u švajcarskom Cugu optuštano", rekao je on za švajcarski radio RTS u ponedeljak uveče.Iz radija su pokušali da kontaktiraju kompaniju, ali odgovor nisu dobili.

Šolcova odluka hladan tuš za Ruse

Prethodno, nemački kancelar Olaf Šolc obustavio je izdavanje neophodnih dozvola da gasovod, koji je završen u septembru 2021. godine, bude pušten u rad. Istovremeno, Šolc je dao instrukcije da se napravi procena o tome kako Nemačka može da nastavi snabdevanje energijom, a da ne zavisi od Rusije.

„Situacija se suštinski promenila“, poručio je Šolc nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin odlučio da prizna nezavisnost samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike.

Šta znamo o Severnom toku 2?

Projekat gasovoda dužine 1.200 kilometara ispod Baltičkog mora, dizajniran je da udvostruči protok ruskog gasa u Nemačku i bio je kritikovan od samog početka. Dovozeći gas direktno iz Rusije u Nemačku, projekt vredan deset milijardi evra bi isključio Ukrajinu iz unosne trgovine gasom i lišio bi Ukrajinu njene poluge protiv njenog suseda, a sada i neprijatelja.Kritičari su rekli da je gasovod, koji je završen prošlog septembra, politički projekat osmišljen da oslabi Ukrajinu, iako su pristalice, uključujući nemačku vladu, rekli da je to čisto komercijalni poduhvat, prenosi Svis info.Severni tok 2 ide paralelno sa postojećim gasovodom Severni tok 1, koji povezuje Viborg u Rusiji sa Grajfsvaldom u severnoj Nemačkoj i koji je u funkciji od 2011. godine.

Ukrajina protiv Severnog toka 2

Jedan od najglasnijih protivnika Severnog toka 2 bila je i ostala, očekivano, Ukrajina.Ovaj gasovod zaobizali postojeći cevovod za prirodni gas koji prolazi kroz tu zemlju, zahvljujući čemu Kijev svake godine ubira milijardu i po dolara od tranzita. Pored novca i gasa, između Rusije i Ukrajine, pre ovog krvavog rata, stajao je i problem koji je dodatno komplikovao celu priču oko Severnog toka 2 – ruska aneksija Krima 2014. godine.

Rusija pokušava da isključi Ukrajinu iz tranzita gasa, zbog čega je SAD, jedan od najbližih saveznika Kijeva, bio izričito protiv Severnog toka 2. Čak, nedavno Amerika je uvela sankcije nemačkim kompanijama koje su bile uključene u ovaj projekat. Takođe, Vašington nije propuštao priliku da naglasi da će gasovod ugroziti energetsku bezbednost Evrope i povećati zavisnost od ruskog gasa što bi Moskvi omogućilo da vrši pritisak u političkom smislu na Poljsku i Ukrajinu.

Ukrajina strahovala od rata zbog gasa?

Jurij Vitrenko, direktor ukrajinskog nacionalnog naftno-plinskog giganta Naftogaza, u septembru prošle godine je govorio o gasnoj krizi."Geopolitičkim posledicama gasnog rata između Rusije i Evrope teško će se upravljati, a nadolazeća će nestašica gasa verovatno dovesti do uništenja potražnje jer će tržištem dugo vladati visoke cene i slabija dostupnost", tvrdio je on.Vitrenko je takođe govorio da bi se pristajanjem na rusku ucenu gasna kriza zamenila još većom budućom geopolitičkom krizom.„Ako kroz Ukrajinu ne bude tekao gas, doći će do rata između Ukrajine i Rusije“, rekao je direktor Naftogaza.BONUS VIDEO: Snimak raketnog napada na Harkov

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apsnimaknapadanaharkovgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3163027"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram